СРПСКА ЗАЈЕДНИЦА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ1
П:
О:
Читај ми
Део платформе Републике Србије и државне заједнице Србије и Црне Горе за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије - питање децентрализације
У последњих шест деценија, од краја Другог светског рата, српска заједница на Косову и Метохију никада није била у тако тешком положају у каквом је данас. Територија Косова и Метохије је од лета 1999. године под међународном управом, која је учинила веома мало да заштити Србе од отвореног и бруталног насиља Албанаца; терор, етничко чишћење, уништавање и отимање имовине, застрашивање, претње и притисак од тог времена су свакодневна појава у животу Срба у покрајини. Око 60% српског становништва Косова и Метохије, као и многи други не-Албанци, било је приморано да напусти покрајину и потражи уточиште у централној Србији. Обавеза је свих државних органа Србије и СЦГ да у политичким разговорима о будућем статусу Косова и Метохије учине све да се ове неправде исправе а српској заједници у покрајини, као и другим не-Албанцима, омогуће нормални услови живота. То је и једини начин да се реши проблем повратка, а самим тим и очувања мултиетничности, јер се нико неће вратити да би био изложен истом насиљу од којег је пре неколико година морао да побегне.
Полазни ставови. Србима на Косову и Метохији неопходне су три врсте уставних јемстава и законске заштите да би, у данашњим условима, могли да опстану у покрајини.
Прво, уставно-правни положај српске заједнице на Косову и Метохији мора бити тако одређен да албанска већина неће имати уставног и законског упоришта да поступа са Србима као мањином којој се могу наметати решења противна њеним виталним интересима.2
Друго, Срби на Косову и Метохији морају уживати сва индивидуална права и слободе које државе Европске Уније, СЦГ и Србија гарантују својим грађанима: не сме се дозволити да, као данас, став покрајинских власти према Србима диктира етничка нетрпељивост а не политичке вредности цивилизованог света.
Треће, српској заједници на Косову и Метохији морају бити дата институционална јемства и обезбеђени институционални механизми нормалног живота и сигурног опстанка у покрајини.
У садашњим приликама, та јемства и механизмe најлакше је увести кроз процес децентрализације, чији циљ треба да буде формирање српског ентитета на Косову и Метохији. Постојање таквог ентитета ничим не би нарушавало територијално јединство покрајине, нити би представљало основ за њену поделу; оно би само било институционални израз српске аутономије у оквиру Косова и Метохије, на коју Срби имају ништа мање права него косовски Албанци у оквиру Србије.
Територија српског ентитета. Српски ентитет обухватао би садашње и новоформиране општине мултиетничког састава али са јасном српском већином. Нове општине овог типа, које би се успоставиле кроз процес децентрализације власти на Косову и Метохији, битан су предуслов за повратак већег броја интерно расељених лица у покрајину. Њих треба формирати у Северној Митровици односно на северу Косова, затим на централном Косову, у Косовском Поморављу и у Метохији. Садашње и новоформиране општине са српском већином не би чиниле компактну територију, али би захваљујући својој функционалној повезаности представљале институционални оквир за нормалан живот и сигуран опстанак српске заједнице у покрајини.3
Осим тога, део српског ентитета била би и најважнија средишта православне вере на Косову и Метохији, уколико се не налазе на територији већинских српских општина. То би свакако били Пећка патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка, Свети Арханђели и Девич, са „заштитним зонама“ око њих, о којима се говори у Еидеовом извештају. У формирању „заштитних зона“ око манастира требало би обавезно узети у обзир и оправдане захтеве СПЦ за повраћајем имовине одузете национализацијом после Другог светског рата.
Надлежности и овлашћења општина са српском већином. Основна права Срба на Косову и Метохији, која су данас угрожена а у многоме и погажена, могу се заштити само уколико се спроведе не било каква, већ истинска и свеобухватна децентрализација власти у покрајини. Таква децентрализација уједно је и начин да се у разумном року реше горући проблеми безбедности, слободе кретања и повратка. О томе данас постоји широка сагласност и у свету, како се добро види из Еидеовог извештаја, последњег ауторитативног међународног документа посвећеног Косову и Метохији (август 2005.), који даје и низ трезвених препорука за побољшање стања у покрајини.
Да би се спровела истинска и свеобухватна децентрализација, неопходно је да органи локалне самоуправе на Косову и Метохији добију низ конкретних надлежности и овлашћења, која сада не поседују. То су пре свега:
(1) Пуна културна аутономија (самоуправа у области употребе језика, образовања, медија и културних установа; заштита верских и културних споменика; право на посебне институционалне везе са Београдом у овим областима).
(2) Аутономија у здравству и социјалној политици (самоуправа у области здравства; одређене надлежности у области социјалне заштите и пензионог осигурања; право на кадровску и материјалну помоћ Београда у овим областима).
(3) Финансијска и привредна аутономија (финансијска аутономија општина; надлежности везане за инфраструктуру на територији општине; право на просторно планирање; право на спровођење приватизације на територији општине).
(4) Локална полиција и правосуђе (одговарајуће надлежности локалне полиције; мултиетнички састав полиције сразмеран етничком саставу становништва; право општинских скупштина да бирају шефа локалне полиције односно судије општинских судова, с тим да их потврђује покрајинска власт).
У склопу овако спроведене децентрализације треба омогућити међуопштинско повезивање у вршењу одређених надлежности од заједничког интереса, то јест „хоризонталне везе“ међу општинама, као и стварање одговарајућих тела, кроз која би се те везе остваривале. У већ поменутим и неким другим областима, општине у саставу српског ентитета формирале би одговарајућа тела и органе, а биле би им зајемчене и директне институционалне везе са Београдом. Без таквих веза тешко је замислити да би те општине – традиционално сиромашне, за последњих пет година привредно и кадровски још вишеструко ослабљене, а и иначе са малим инвестиционим могућностима – могле заиста да искористе шансу нових надлежности и овлашћења, и да за своје становнике створе економски одрживе животне услове какви су постојали пре 1999. године.4
Индивидуална права и слободе. Срби на Косову и Метохији, а поготову они који живе изван општина са већинским српским становништвом, изложени су добро познатим механизмима дискриминације и асимилације, којима се нарушавају њихова основна права и слободе. Зато им мора бити изричито зајемчен низ посебних права као што су: право на изражавање националног идентитета; право на употребу српског језика и писма (укључујући и право на његову службену употребу под утврђеним условима); право на школовање на српском језику; право на неговање сопствене културе и традиције (укључујући и право на употребу националних симбола); право на сарадњу са сународницима у покрајини и изван ње. Слично томе, мора се званично стати на пут дискриминацији према Србима и другим не-Албанцима, пре свега у опхођењу власти према њима и при запошљавању, док се законом морају забранити сви облици насилне асимилације и изазивања расне, националне и верске мржње.
Заштита српске заједнице у равни централне власти у покрајини. Децентрализацијом се може постићи да се нормализују свакодневни услови живота за Србе на Косову и Метохији. Пуна заштита њихових права тражи институционална јемства и на вишим нивоима власти, а пре свега у парламенту Косова и Метохије. Када су у питању одлуке парламента које се тичу виталних интереса српске заједнице, укључујући и доношење покрајинских закона, треба предвидети да се одлука не може ваљано донети ако за њу не гласа и већина посланика српске националности. Ради обезбеђења владавине права на Косову и Метохији, требало би предвидети и посебне механизме у равни судске власти, који би имали за циљ да спрече кршење права припадника српске и других неалбанских заједница. Једна од мера те врсте било би и задржавање судија из страних земаља, који би били пуноправни чланови судских већа на свим вишим инстанцама судске власти у покрајини (што се у основи препоручује и у Еидеовом извештају).
Јемства. Територија и уређење српског ентитета, са свим правима и надлежностима, били би део општег споразума којим би се решило питање Косова и Метохије без нарушавања суверенитета и територијалног интегритета Србије и СЦГ. Тај споразум би био резултат политичког компромиса, до којег би се дошло на преговорима о будућем статусу Косова и Метохије, а прихватиле би га и српска и албанска страна. Њиме би се обезбедила суштинска аутономија за покрајину у оквиру Србије, чиме би били задовољени легитимни интереси албанске заједнице, а постојање српског ентитета ничим не би угрозило те интересе, нити би довело у питање територијално јединство Косова и Метохије.
1) Део јединствене Платформе Србије и СЦГ за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије, које се односи на питање децентрализације. | Повратак на текст.
2) Решења којима се ово обезбеђује садржана су у другим деловима Платформе. | Повратак на текст.
3) Преостале општине у покрајини могле би се звати и албанским ентитетом, мада тај израз асоцира на дејтонску поделу Босне и Херцеговине на два ентитета, док се у овој Платформи не предлаже ништа слично. | Повратак на текст.
4) Сви поменути разлози важе у далеко већој мери за општине са српском већином које тек треба формирати у садашњим изолованим српским енклавама централног Косова, Косовског Поморавља и Метохије; помоћ Београда ту је још битнија него на северу покрајине или у Штрпцу. | Повратак на текст.
Косово и Метохија
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на Космету
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу Космета
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на Космету
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у покрајини
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на Космету
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде
-
Београд, 12. април 2024.Циљ Приштине дефинитивно протеривање српског народа са Космета