П:
О:
Читај ми
Споразума у Бриселу не би било да је тражено признавање Косова
Нови Сад,
30. април 2013.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Сузана Грубјешић изјавила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Дневник" да Влада Србије није признала независност Косова и да ће учинити све што може да обезбеди сигурност и побољша услове за опстанак и повратак Срба на Косово и Метохију.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Да ли је клима априлског састанка Савета министара ЕУ након подношења извештаја Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон наговештај да ће Србија у јуну добити датум за почетак преговора са Унијом:
– Искуство нас је научило томе да се не треба обазирати на наговештаје, па чак ни на обећања, већ искључиво на дела. Ово је први пут да је Европска комисија препоручила министрима спољних послова свих земаља ЕУ да се са Србијом отпочну преговори о чланству. Оба извештаја, о унутрашњим реформама и о дијалогу са Приштином, изузетно су повољни за нас, али ће коначна одлука о датуму за почетак преговора бити донета у јуну. Желим да верујем да тада ниједна земља неће моћи да пронађе изговор којим би ускратила подршку напретку Србије на европском путу.
Коментар тога што се након прихватања споразума од стране Београда наједном суочавамо са „лавином” изјава вашингтонских и бриселских званичника да од Србије није тражено признавање Косова:
– Да су то тражили од Србије, до споразума с Приштином не би ни дошло јер је свима јасно, мада нажалост не баш свима овде у Србији, да ова Влада није признала независност Косова, нити ће, али да ће учинити све што може да обезбеди сигурност и побољша услове за опстанак и повратак Срба на Косово, за њихову имовину и имовину државе Србије, као и за заштиту наших културних, историјских и верских добара.
Мислите ли да је читав процес нормализације односа Београда и Приштине де факто реализација захтева Берлина, и да би по том питању требало читати агенду Немачке о томе шта Србија може очекивати у наредном периоду:
– Несумњиво је да је услове за нормализацију односа са Приштином у Београд донела немачки канцелар Ангела Меркел још у августу 2011. године, али се то покушало сакрити, што је изазвало немали дипломатски скандал и погоршало односе Србије са Немачком. Већ у децембру исте године ти услови су постали део закључака Савета ЕУ, па су поновљени и у децембру 2012. године. Србија са Немачком, као најмоћнијом државом и привредом у ЕУ, мора да има најбоље могуће односе уколико желимо да напредујемо у било којем, а пре свега у економском погледу.
Шта Србију очекује ако у јуну добије датум за почетак преговора и који су следећи кораци:
– Добијање датума за отварање преговора о чланству јесте почетак дугачког процеса јер не можемо унапред знати колико ће он трајати. Али, оно што знамо и видимо из искустава других земаља јесу промене које доносе преговори и реформе кроз које пролазе сви делови друштва и система, почев од успостављања владавине права, па до екологије и пољопривреде. У складу са новим приступом Европске комисије, најпре иде такозвани скрининг, па отварање два најтежа поглавља из правних тековина ЕУ - 23 и 24, која се односе на правосуђе и темељна права, односно правду, слободу и безбедност.
Да ли је клима априлског састанка Савета министара ЕУ након подношења извештаја Европске комисије и високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон наговештај да ће Србија у јуну добити датум за почетак преговора са Унијом:
– Искуство нас је научило томе да се не треба обазирати на наговештаје, па чак ни на обећања, већ искључиво на дела. Ово је први пут да је Европска комисија препоручила министрима спољних послова свих земаља ЕУ да се са Србијом отпочну преговори о чланству. Оба извештаја, о унутрашњим реформама и о дијалогу са Приштином, изузетно су повољни за нас, али ће коначна одлука о датуму за почетак преговора бити донета у јуну. Желим да верујем да тада ниједна земља неће моћи да пронађе изговор којим би ускратила подршку напретку Србије на европском путу.
Коментар тога што се након прихватања споразума од стране Београда наједном суочавамо са „лавином” изјава вашингтонских и бриселских званичника да од Србије није тражено признавање Косова:
– Да су то тражили од Србије, до споразума с Приштином не би ни дошло јер је свима јасно, мада нажалост не баш свима овде у Србији, да ова Влада није признала независност Косова, нити ће, али да ће учинити све што може да обезбеди сигурност и побољша услове за опстанак и повратак Срба на Косово, за њихову имовину и имовину државе Србије, као и за заштиту наших културних, историјских и верских добара.
Мислите ли да је читав процес нормализације односа Београда и Приштине де факто реализација захтева Берлина, и да би по том питању требало читати агенду Немачке о томе шта Србија може очекивати у наредном периоду:
– Несумњиво је да је услове за нормализацију односа са Приштином у Београд донела немачки канцелар Ангела Меркел још у августу 2011. године, али се то покушало сакрити, што је изазвало немали дипломатски скандал и погоршало односе Србије са Немачком. Већ у децембру исте године ти услови су постали део закључака Савета ЕУ, па су поновљени и у децембру 2012. године. Србија са Немачком, као најмоћнијом државом и привредом у ЕУ, мора да има најбоље могуће односе уколико желимо да напредујемо у било којем, а пре свега у економском погледу.
Шта Србију очекује ако у јуну добије датум за почетак преговора и који су следећи кораци:
– Добијање датума за отварање преговора о чланству јесте почетак дугачког процеса јер не можемо унапред знати колико ће он трајати. Али, оно што знамо и видимо из искустава других земаља јесу промене које доносе преговори и реформе кроз које пролазе сви делови друштва и система, почев од успостављања владавине права, па до екологије и пољопривреде. У складу са новим приступом Европске комисије, најпре иде такозвани скрининг, па отварање два најтежа поглавља из правних тековина ЕУ - 23 и 24, која се односе на правосуђе и темељна права, односно правду, слободу и безбедност.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи