П:
О:
Читај ми
Неопходне значајне уштеде у буџету
Београд,
20. март 2014.
Министар финансија у Влади Републике Србије Лазар Крстић најавио је да ће Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), са којом ће се преговарати о потписивању новог трогодишњег аранжмана, доћи у Србију убрзо након формирања нове владе.
Крстић је у интервјуу за нови број недељника НИН рекао да је у питању стенд-бај аранжман из предострожности, што значи да се не предвиђа повлачење средстава од те међународне финансијске институције.
Он је истакао да је један од циљева Владе смањење јавног дуга због чега ће бити неопходне значајне уштеде у буџету.
С обзиром на висок ниво јавног дуга у Србији и његов темпо раста у последњих пет година, како је указао, један од циљева нове владе биће да тај дуг стабилизује и преокрене његову досадашњу путању.
Да би се то остварило биће неопходне значајне уштеде у буџету како би се дефицит смањио на два до три одсто БДП-а, али је у преговорима са ММФ-ом много више пажње посвећено структурним реформама и плану за борбу против сиве економије, нагласио је министар.
Према његовим речима, уштеде у буџету морају да буду праћене доношењем сета реформских закона, реформом државне управе, здравства, школства и локалне самоуправе и завршетком процеса реструктурирања државних предузећа.
На питање да ли је ММФ предлагао смањење плата и пензија како би се у овој години уштедело 400 милиона евра и да ли се толике уштеде могу остварити без тога, Крстић је истакао да није било експлицитног инсистирања на конкретним мерама јер није било реално да се влада у техничком мандату изјашњава о томе.
Он је навео да ће један од првих задатака нове владе бити да уштеде у буџету дефинише и оствари на најприкладнији, али кредибилан начин.
Основни узроци фискалног оптерећења, како је прецизирао, јесу трошкови зарада у прегломазном јавном сектору, трошкови буџетских трансфера ПИО фонду услед велике незапослености и високе камате на до сада повучене кредите за финансирање дефицита у претходним годинама.
Према његовој оцени, поред предузећа у реструктурирању, прелиминарне процене указују на то да постоје значајни вишкови административног особља у свим великим државним системима, а превасходно у локалној самоуправи, здравству и образовању.
Крстић је најавио да ће, заједно са пакетом реформских закона, нова влада представити и Национални приоритетни план који дефинише начине на које ће држава убудуће подстицати отварање нових радних места и усмеравање страних и домаћих инвестиција ка регионима који ће бити највише погођени реструктурирањем.
Он је истакао да је један од циљева Владе смањење јавног дуга због чега ће бити неопходне значајне уштеде у буџету.
С обзиром на висок ниво јавног дуга у Србији и његов темпо раста у последњих пет година, како је указао, један од циљева нове владе биће да тај дуг стабилизује и преокрене његову досадашњу путању.
Да би се то остварило биће неопходне значајне уштеде у буџету како би се дефицит смањио на два до три одсто БДП-а, али је у преговорима са ММФ-ом много више пажње посвећено структурним реформама и плану за борбу против сиве економије, нагласио је министар.
Према његовим речима, уштеде у буџету морају да буду праћене доношењем сета реформских закона, реформом државне управе, здравства, школства и локалне самоуправе и завршетком процеса реструктурирања државних предузећа.
На питање да ли је ММФ предлагао смањење плата и пензија како би се у овој години уштедело 400 милиона евра и да ли се толике уштеде могу остварити без тога, Крстић је истакао да није било експлицитног инсистирања на конкретним мерама јер није било реално да се влада у техничком мандату изјашњава о томе.
Он је навео да ће један од првих задатака нове владе бити да уштеде у буџету дефинише и оствари на најприкладнији, али кредибилан начин.
Основни узроци фискалног оптерећења, како је прецизирао, јесу трошкови зарада у прегломазном јавном сектору, трошкови буџетских трансфера ПИО фонду услед велике незапослености и високе камате на до сада повучене кредите за финансирање дефицита у претходним годинама.
Према његовој оцени, поред предузећа у реструктурирању, прелиминарне процене указују на то да постоје значајни вишкови административног особља у свим великим државним системима, а превасходно у локалној самоуправи, здравству и образовању.
Крстић је најавио да ће, заједно са пакетом реформских закона, нова влада представити и Национални приоритетни план који дефинише начине на које ће држава убудуће подстицати отварање нових радних места и усмеравање страних и домаћих инвестиција ка регионима који ће бити највише погођени реструктурирањем.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи