П:
О:
Читај ми
Србија прелази на програмски буџет 2015.
Београд,
21. мај 2014.
Министар финансија у Влади Републике Србије Лазар Крстић изјавио је данас да ће наша земља од 2015. године прећи на програмски буџет, при чему су већ у току техничке припреме с буџетским корисницима.
Крстић је у интервјуу за 100. број економског месечника "Магазин бизнис" прецизирао да ће припреме буџета за наредну годину почети одмах по завршетку ребаланса буџета за ову годину, који је планиран за јул.
Програмско буџетирање је на нивоу државе озбиљан и сложен пројекат од којег се не очекују превелики резултати у прве две године, оценио је он.
Међутим, како је објаснио, буџетирање у коме се свака ставка оправдава на пројектни начин, што значи да се приказују и ефекти, на дуже стазе значајно доприноси подизању одговорности у располагању државним новцем. Министар је најавио да ће се буџетска средства од 15 милијарди динара за 2015. и 2016. годину користити за субвенционисање нових инвестиција и побољшање ликвидности привреде.
Међународни монетарни фонд није а приори против свих врста субвенција, с обзиром на то да разумеју да је у Србији велика неликвидност у економији и да држава мора да интервенише, указао је Крстић.
Према његовим речима, држава ће морати да тим краткорочним и ороченим мерама помогне привреду, док системске мере побољшања привредног амбијента, као што су нови закони о раду, грађевинским дозволама и стечају, не дају ефекат.
Он је напоменуо да Влада не планира реструктурисање старих дугова, док све дугове, укључујући и оне јавних предузећа које је држава гарантовала, сервисира и наставиће да сервисира редовно.
Србија има неке старе кредите који су закључени по веома високим каматним стопама које морамо данас да плаћамо. Тренд пада каматних стопа на српске хартије од вредности се наставља још од краја прошле године, што показује поверење инвеститора у државну политику, рекао је министар.
Он је указао на то да је број запослених у јавном сектору, који је крајем прошле године износио 780.000 људи, стабилан и да се чак смањује од увођења забране запошљавања.
Регистар запослених у јавном сектору, како је оценио, много ће помоћи Министарству финансија у прављењу будућих буџета јер ће моћи прецизније да се планирају расходи за запослене код свих органа, али и да се контролише запошљавање и исплата плата.
У томе ће нам, поред регистра, помоћи и обједињена наплата свих пореза по одбитку која је уведена од марта ове године, поручио је Крстић.
Истовремено, он је нагласио да се процењује да због сиве економије држава остаје ускраћена за милијарду и по до две милијарде евра прихода годишње.
Према његовој оцени, није реално очекивати да се износ који се губи због сиве економије у потпуности наплати чак ни у дужем року, с обзиром на то да ни најразвијеније земље света нису свеле сиву економију на нула одсто.
Реалан циљ јесте да се наплати додатних 500 до 700 милиона евра у средњем року, односно приближно 100 милиона евра већ ове године, објаснио је министар.
Он је додао да је неопходно да држава ради на унапређењу Пореске управе као главне институције у борби против сиве економије и на успостављању бољег система и начина организовања државних органа јер једино тако сива економија може трајно да се смањи.
Такође, Крстић је предочио да ће нова мера Владе о пореским олакшицама послодавцима за новозапослене помоћи да се већи број људи из сиве зоне пребаци у легалне токове, с обзиром на то да ће пријављивање нових радника бити знатно јефтиније за послодавце.
С једне стране ће се обезбедити подстицаји, али ће с друге стране држава појачати контролу непријављених радника, навео је министар, уз напомену да ће ова мера имати ефекат и на већи број нових радних места јер ће послодавци сносити мањи трошак за отварање новог радног места.
Програмско буџетирање је на нивоу државе озбиљан и сложен пројекат од којег се не очекују превелики резултати у прве две године, оценио је он.
Међутим, како је објаснио, буџетирање у коме се свака ставка оправдава на пројектни начин, што значи да се приказују и ефекти, на дуже стазе значајно доприноси подизању одговорности у располагању државним новцем. Министар је најавио да ће се буџетска средства од 15 милијарди динара за 2015. и 2016. годину користити за субвенционисање нових инвестиција и побољшање ликвидности привреде.
Међународни монетарни фонд није а приори против свих врста субвенција, с обзиром на то да разумеју да је у Србији велика неликвидност у економији и да држава мора да интервенише, указао је Крстић.
Према његовим речима, држава ће морати да тим краткорочним и ороченим мерама помогне привреду, док системске мере побољшања привредног амбијента, као што су нови закони о раду, грађевинским дозволама и стечају, не дају ефекат.
Он је напоменуо да Влада не планира реструктурисање старих дугова, док све дугове, укључујући и оне јавних предузећа које је држава гарантовала, сервисира и наставиће да сервисира редовно.
Србија има неке старе кредите који су закључени по веома високим каматним стопама које морамо данас да плаћамо. Тренд пада каматних стопа на српске хартије од вредности се наставља још од краја прошле године, што показује поверење инвеститора у државну политику, рекао је министар.
Он је указао на то да је број запослених у јавном сектору, који је крајем прошле године износио 780.000 људи, стабилан и да се чак смањује од увођења забране запошљавања.
Регистар запослених у јавном сектору, како је оценио, много ће помоћи Министарству финансија у прављењу будућих буџета јер ће моћи прецизније да се планирају расходи за запослене код свих органа, али и да се контролише запошљавање и исплата плата.
У томе ће нам, поред регистра, помоћи и обједињена наплата свих пореза по одбитку која је уведена од марта ове године, поручио је Крстић.
Истовремено, он је нагласио да се процењује да због сиве економије држава остаје ускраћена за милијарду и по до две милијарде евра прихода годишње.
Према његовој оцени, није реално очекивати да се износ који се губи због сиве економије у потпуности наплати чак ни у дужем року, с обзиром на то да ни најразвијеније земље света нису свеле сиву економију на нула одсто.
Реалан циљ јесте да се наплати додатних 500 до 700 милиона евра у средњем року, односно приближно 100 милиона евра већ ове године, објаснио је министар.
Он је додао да је неопходно да држава ради на унапређењу Пореске управе као главне институције у борби против сиве економије и на успостављању бољег система и начина организовања државних органа јер једино тако сива економија може трајно да се смањи.
Такође, Крстић је предочио да ће нова мера Владе о пореским олакшицама послодавцима за новозапослене помоћи да се већи број људи из сиве зоне пребаци у легалне токове, с обзиром на то да ће пријављивање нових радника бити знатно јефтиније за послодавце.
С једне стране ће се обезбедити подстицаји, али ће с друге стране држава појачати контролу непријављених радника, навео је министар, уз напомену да ће ова мера имати ефекат и на већи број нових радних места јер ће послодавци сносити мањи трошак за отварање новог радног места.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи