П:
О:
Читај ми
Брза пруга до Будимпеште до јуна 2017.
Београд,
19. децембар 2014.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је данас да ће брза пруга Београд–Будимпешта, у коју ће српска страна уложити између 350 и 400 милиона евра, бити завршена до јуна 2017. године.
Зорана Михајловић
Михајловић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" истакла да је са премијером Кине Ли Кећијангом постигнут споразум о томе да студија о изводљивости буде рађена најдуже три месеца, а да се потом заврши главни пројекат и почне градња која не може да траје дуже од две године.
Она је изразила уверење да ће се за две и по године возом од Београда до Будимпеште путовати за 2 часа и 24 минута, док се сада тај пут прелази за осам часова.
Михајловић је, одговарајући на питање како ће Србија финансирати овај пројекат, објаснила да се нећемо задуживати, већ да ћемо вероватно наш део покрити средствима из приватизационих прихода.
То је у складу са договором са Међународним монетарним фондом (ММФ) о томе да новац добијен у приватизацији не определимо за потрошњу, већ да улажемо у пројекте попут овог, навела је она, уз напомену да ће се део градње пруге покрити и из руског кредита.
Пруга Београд–Будимпешта, како је указала, није само српски, већ међународни пројекат, а о моделу финансирања договараћемо се са другим државама.
Према њеним речима, природно је да се на овако великом пројекту ангажује више компанија јер неколико држава учествује у њему, али и због тога што Србија као земља нема ни технологију, ни опрему, ни знање да то сама реализује.
Такође, како је додала, ово није само пруга од Београда до Будимпеште, већ би требало да се настави и ка Скопљу, а то захтева знатна средства.
На констатацију да успех овог пројекта зависи и од Македоније и Грчке, из чије луке Пиреј креће кинеска роба за Европу, она је поновила да је то међународни пројекат, због чега је и потписан споразум са Македонијом, док је Кина разговарала са Грчком, која прихвата могућност таквог новог коридора.
Михајловић је предочила да је са кинеском страном договорено да најмање 50 одсто ангажованих компанија буде из наше земље, и напоменула да сада на постојећим пројектима са Кином има приближно 60 одсто српских компанија.
Истовремено, она је подсетила на то да је кинеска "Ексим" банка дала кредит за ТЕ "Костолац" пре неколико година, са фиксном каматом од 2,5 одсто, при чему је прва фаза готова, а сада креће друга која подразумева изградњу другог блока од 350 мегавата.
Када је реч о Кинеској развојној банци, Михајловић је објаснила да та институција помаже државама да процене исплативост пројеката на тржишту и тек онда кинеске компаније улажу новац и постају партнери.
Кина, како је навела, досад није хтела да разговара о концесијама или о приватно-јавним партнерствима, већ је ишла са врло повољним кредитима, што и јесу десет милијарди долара, колико је наменила земљама централне и источне Европе.
Међутим, нови фонд од три милијарде долара који је најављен на Самиту јесте другачији јер је први фонд за концесије и приватно-јавна партнерства, потврдила је она.
Србија ће користити тај фонд тако што ће Кинеска развојна банка проценити да ли је неки пројекат исплатив и одлучити о улагању, прецизирала је Михајловић и додала да ретко ко има толики новац да пласира као што то чини Кина.
Поједини пројекти које Србија ради са Кином неће бити одмах исплативи, и то је уобичајено за пројекте који су у првом реду стратешки, више него само профитабилни, закључила је она.
Михајловић је, одговарајући на питање како ће Србија финансирати овај пројекат, објаснила да се нећемо задуживати, већ да ћемо вероватно наш део покрити средствима из приватизационих прихода.
То је у складу са договором са Међународним монетарним фондом (ММФ) о томе да новац добијен у приватизацији не определимо за потрошњу, већ да улажемо у пројекте попут овог, навела је она, уз напомену да ће се део градње пруге покрити и из руског кредита.
Пруга Београд–Будимпешта, како је указала, није само српски, већ међународни пројекат, а о моделу финансирања договараћемо се са другим државама.
Према њеним речима, природно је да се на овако великом пројекту ангажује више компанија јер неколико држава учествује у њему, али и због тога што Србија као земља нема ни технологију, ни опрему, ни знање да то сама реализује.
Такође, како је додала, ово није само пруга од Београда до Будимпеште, већ би требало да се настави и ка Скопљу, а то захтева знатна средства.
На констатацију да успех овог пројекта зависи и од Македоније и Грчке, из чије луке Пиреј креће кинеска роба за Европу, она је поновила да је то међународни пројекат, због чега је и потписан споразум са Македонијом, док је Кина разговарала са Грчком, која прихвата могућност таквог новог коридора.
Михајловић је предочила да је са кинеском страном договорено да најмање 50 одсто ангажованих компанија буде из наше земље, и напоменула да сада на постојећим пројектима са Кином има приближно 60 одсто српских компанија.
Истовремено, она је подсетила на то да је кинеска "Ексим" банка дала кредит за ТЕ "Костолац" пре неколико година, са фиксном каматом од 2,5 одсто, при чему је прва фаза готова, а сада креће друга која подразумева изградњу другог блока од 350 мегавата.
Када је реч о Кинеској развојној банци, Михајловић је објаснила да та институција помаже државама да процене исплативост пројеката на тржишту и тек онда кинеске компаније улажу новац и постају партнери.
Кина, како је навела, досад није хтела да разговара о концесијама или о приватно-јавним партнерствима, већ је ишла са врло повољним кредитима, што и јесу десет милијарди долара, колико је наменила земљама централне и источне Европе.
Међутим, нови фонд од три милијарде долара који је најављен на Самиту јесте другачији јер је први фонд за концесије и приватно-јавна партнерства, потврдила је она.
Србија ће користити тај фонд тако што ће Кинеска развојна банка проценити да ли је неки пројекат исплатив и одлучити о улагању, прецизирала је Михајловић и додала да ретко ко има толики новац да пласира као што то чини Кина.
Поједини пројекти које Србија ради са Кином неће бити одмах исплативи, и то је уобичајено за пројекте који су у првом реду стратешки, више него само профитабилни, закључила је она.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи