П:
О:
Читај ми
Заштитити права избеглица и интерно расељених лица
Београд,
4. јун 2015.
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије Марко Ђурић истакао је данас да Приштина не подстиче повратак расељених лица, и изразио наду да ће ступањем на функцију српских судија и повратком узурпиране и уништене имовине бити створени услови за масовнији повратак.
Слева: Мајкл Девенпорт, Марко Ђурић и Владимир Цуцић
Аутор:
Танјуг
Ђурић је на округлом столу, који је организован поводом завршетка пројекта „Подршка спровођењу стратегија за интерно расељена лица, избеглице и повратнике – правна помоћ“, подсетио на то да је реч о пројекту који је финансиран из претприступних фондова ЕУ.
У оквиру овог пројекта, како је прецизирао, пружена је правна помоћ у 5.587 предмета, од којих је до краја затворено 1.856, док је и даље отворен 3.731 случај.
Он је, у складу са тим, оценио да је веома важно да се овај пројекат и даље финансира како би се помогло расељеним лицима са Косова и Метохије, будући да се 90 одсто предмета којима се бавио пројекат односило управо на проблеме тог становништва.
Према његовим речима, интерно расељенима је, пре свега, пружана правна помоћ у предметима за надокнаду уништене или противправно узурпиране имовине, али и неисплаћених надокнада за рад у предузећима на Космету.
Број предмета који су захваљујући донацији ЕУ узети у рад, као и број људи којима је пружена правна помоћ, огроман је и можемо бити задовољни. Међутим, веома мали број интерно расељених лица је пред косовским правосуђем нашао правни лек и правду, констатовао је Ђурић.
Интерно расељена лица са Космета, како је прецизирао, пријавила су да је потпуно уништено више од 34.000 стамбених објеката и да нису успели да остваре систем компензације.
Он је додао да се у јужној српској покрајини наставља некажњено уништавање имовине и спречава повратак, док се чак и паралегалним поступцима опструира повратак и легализује узурпација имовине.
Према његовим речима, искуство у Босни и Херцеговини показује то да уз добру вољу и бољи однос међународне заједнице проблеми расељених лица могу бити решени.
Србија ће, како је подвукао, бити савезник међународној заједници и институцијама самоуправе у Приштини, од којих очекује велики ангажман у наредном периоду за успостављање мултикултуралности, толеранције и инклузије на Косову и Метохији.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт указао је на то да је ЕУ са 2,3 милиона евра финансирала поменути пројекат како би помогла у решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем бесплатне правне помоћи.
Девенпорт је подсетио на то да Унија нуди бесплатну правну помоћ избеглим и интерно расељеним од 2008. године, при чему је ово четврти пројекат који се заредом спроводи.
Укупна вредност донација у тој области премашује шест милиона евра, нагласио је он и оценио да је свака успешна помоћ интерно расељенима корак ка нормализацији односа.
Ангажовање правника који би расељенима пружили помоћ у решавању имовинско-правних послова и заступали их пред судовима, како је додао, веома је значајна јер су тим лицима често потребна финансијска средства за пут на Косово и ангажовање правног заступника.
Правни тим, како је оценио, успешно је водио случајеве пред свим судовима на Косову и Метохији, при чему је само током овог пројекта решено више од 1.800 предмета.
Уколико се саберу сви предмети од 2008. године, ЕУ је помогла у решавању више од 2.400 случајева, навео је Девенпорт и напоменуо да је Унија одлучила да финансира још један овакав пројекат, чија би реализација требало да почне у другој половини године.
Европска унија је главни партнер Србије и од 2000. године донирала је 88 милиона евра за пројекте пружања помоћи избеглим и расељеним лицима, изградила више од 1.500 кућа и станова, помогла у затварању стотина колективних центара и сарађује са српским властима у затварању преосталих 11 центара, прецизирао је он.
ЕУ је, како је подвукао, посвећена томе да подржи овај процес како у Бриселу, тако и на терену, пружајући конкретну помоћ онима који спадају у најугроженију групу становништва.
Комесар за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић указао је на то да је од јуна 1999. године са Косова у централну Србију избегло 210.000 људи, наводећи податак да данас у Приштини има свега 26 Срба, док их је раније било 42.000.
Цуцић је нагласио да је Србија дала све од себе да се нормализују односи са Приштином и у томе је начинила болне уступке, који је требало да имају за циљ бољи живот за све грађане Косова и Метохије.
Међутим, кашњење ефекта не одговара никоме другом него ономе који је права тих грађана узурпирао, с обзиром на то да Приштина кочи оно што је одавно договорено, закључио је он.
У оквиру овог пројекта, како је прецизирао, пружена је правна помоћ у 5.587 предмета, од којих је до краја затворено 1.856, док је и даље отворен 3.731 случај.
Он је, у складу са тим, оценио да је веома важно да се овај пројекат и даље финансира како би се помогло расељеним лицима са Косова и Метохије, будући да се 90 одсто предмета којима се бавио пројекат односило управо на проблеме тог становништва.
Према његовим речима, интерно расељенима је, пре свега, пружана правна помоћ у предметима за надокнаду уништене или противправно узурпиране имовине, али и неисплаћених надокнада за рад у предузећима на Космету.
Број предмета који су захваљујући донацији ЕУ узети у рад, као и број људи којима је пружена правна помоћ, огроман је и можемо бити задовољни. Међутим, веома мали број интерно расељених лица је пред косовским правосуђем нашао правни лек и правду, констатовао је Ђурић.
Интерно расељена лица са Космета, како је прецизирао, пријавила су да је потпуно уништено више од 34.000 стамбених објеката и да нису успели да остваре систем компензације.
Он је додао да се у јужној српској покрајини наставља некажњено уништавање имовине и спречава повратак, док се чак и паралегалним поступцима опструира повратак и легализује узурпација имовине.
Према његовим речима, искуство у Босни и Херцеговини показује то да уз добру вољу и бољи однос међународне заједнице проблеми расељених лица могу бити решени.
Србија ће, како је подвукао, бити савезник међународној заједници и институцијама самоуправе у Приштини, од којих очекује велики ангажман у наредном периоду за успостављање мултикултуралности, толеранције и инклузије на Косову и Метохији.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт указао је на то да је ЕУ са 2,3 милиона евра финансирала поменути пројекат како би помогла у решавању проблема избеглих и расељених лица пружањем бесплатне правне помоћи.
Девенпорт је подсетио на то да Унија нуди бесплатну правну помоћ избеглим и интерно расељеним од 2008. године, при чему је ово четврти пројекат који се заредом спроводи.
Укупна вредност донација у тој области премашује шест милиона евра, нагласио је он и оценио да је свака успешна помоћ интерно расељенима корак ка нормализацији односа.
Ангажовање правника који би расељенима пружили помоћ у решавању имовинско-правних послова и заступали их пред судовима, како је додао, веома је значајна јер су тим лицима често потребна финансијска средства за пут на Косово и ангажовање правног заступника.
Правни тим, како је оценио, успешно је водио случајеве пред свим судовима на Косову и Метохији, при чему је само током овог пројекта решено више од 1.800 предмета.
Уколико се саберу сви предмети од 2008. године, ЕУ је помогла у решавању више од 2.400 случајева, навео је Девенпорт и напоменуо да је Унија одлучила да финансира још један овакав пројекат, чија би реализација требало да почне у другој половини године.
Европска унија је главни партнер Србије и од 2000. године донирала је 88 милиона евра за пројекте пружања помоћи избеглим и расељеним лицима, изградила више од 1.500 кућа и станова, помогла у затварању стотина колективних центара и сарађује са српским властима у затварању преосталих 11 центара, прецизирао је он.
ЕУ је, како је подвукао, посвећена томе да подржи овај процес како у Бриселу, тако и на терену, пружајући конкретну помоћ онима који спадају у најугроженију групу становништва.
Комесар за избеглице и миграције Србије Владимир Цуцић указао је на то да је од јуна 1999. године са Косова у централну Србију избегло 210.000 људи, наводећи податак да данас у Приштини има свега 26 Срба, док их је раније било 42.000.
Цуцић је нагласио да је Србија дала све од себе да се нормализују односи са Приштином и у томе је начинила болне уступке, који је требало да имају за циљ бољи живот за све грађане Косова и Метохије.
Међутим, кашњење ефекта не одговара никоме другом него ономе који је права тих грађана узурпирао, с обзиром на то да Приштина кочи оно што је одавно договорено, закључио је он.
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу