П:
О:
Читај ми
Повратак на Космет остварило мање од пет одсто грађана
Београд,
20. јун 2015.
Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије саопштила је да је повратак на Космет остварило мање од пет одсто укупно расељених, од којих је данас више од 203.000 интерно расељено у друге делове Србије, док се приближно 18.000 раселило на подручју Космета.
У саопштењу издатом поводом Светског дана избеглица, Канцеларија подсећа на то да више од 220.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, упркос другачијем формално-правном статусу, дели судбину избеглих лица и суочава се са немогућношћу повратка на своја огњишта.
Главни разлог што није остварен одрживи повратак интерно расељених лица на Косово и Метохију је, пре свега, недоследно спровођење Резолуције 1244 Савета Безбедности УН, и то у делу који се односи на обезбеђење сигурног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Космету.
При томе, уочен је велики несклад између повратка расељених албанске националности и повратка Срба, Црногораца, Рома и припадника осталих неалбанских заједница.
И поред тога што већина интерно расељених лица жели да се врати на своја огњишта, за то одрживих услова још увек нема.
Препреке су, пре свега, безбедносна ситуација и нерешено питање повраћаја узурпиране имовине, на који чека више од 40.000 грађана српске и неалбанске националности.
У већини случајева ради се о незакинито запоседнутим или спаљеним и уништеним кућама, становима, пословним просторима и имањима.
Такође, евидентни су готово свакодневни напади на повратнике и њихову имовину, а да при томе кривци најчешће не бивају пронађени, ни приведени правди. Истовремено, не постоји заштита ни државне имовине, већ се она противзаконито узурпира, продаје и приватизује.
Немогућност употребе свог језика, одсуство економских могућности, као и компликоване процедуре повратка, битни су отежавајући фактори.
Изградња мултиетничког и мултикултурног Косова и Метохије у пракси се не спроводи, што такође представља велики проблем за повратак расељених.
Један део Срба и припадника осталих неалбанских заједница живе на Космету у изолованим енклавама, без слободе кретања, економског ослонца и приступа јавним установама.
Масовнији повратак расељених лица могуће је остварити само стварањем ефикасног правног механизма за заштиту и повраћај приватне имовине која је остала у пребивалиштима расељених лица, у складу са међународним правним прописима, као и изградњом трајног мира, економских могућности и услова за укључивање Срба и припадника осталих неалбанских заједница у јавни живот Космета на свим нивоима.
Канцеларија за Косово и Метохију је исказала захвалност међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним напорима и средствима за повратак и побољшање живота расељене популације.
Влада Србије и Канцеларија ће наставити још интензивније да спроводе све активности на обезбеђивању услова за одрживи повратак, као и да охрабрује све напоре које воде помирењу, економском развоју и безбедном заједничком животу у покрајини, што су најбитнији услови за одрживи повратак већег броја интерно расељених лица на своја напуштена огњишта.
Главни разлог што није остварен одрживи повратак интерно расељених лица на Косово и Метохију је, пре свега, недоследно спровођење Резолуције 1244 Савета Безбедности УН, и то у делу који се односи на обезбеђење сигурног повратка свих избеглица и расељених лица у њихове домове на Космету.
При томе, уочен је велики несклад између повратка расељених албанске националности и повратка Срба, Црногораца, Рома и припадника осталих неалбанских заједница.
И поред тога што већина интерно расељених лица жели да се врати на своја огњишта, за то одрживих услова још увек нема.
Препреке су, пре свега, безбедносна ситуација и нерешено питање повраћаја узурпиране имовине, на који чека више од 40.000 грађана српске и неалбанске националности.
У већини случајева ради се о незакинито запоседнутим или спаљеним и уништеним кућама, становима, пословним просторима и имањима.
Такође, евидентни су готово свакодневни напади на повратнике и њихову имовину, а да при томе кривци најчешће не бивају пронађени, ни приведени правди. Истовремено, не постоји заштита ни државне имовине, већ се она противзаконито узурпира, продаје и приватизује.
Немогућност употребе свог језика, одсуство економских могућности, као и компликоване процедуре повратка, битни су отежавајући фактори.
Изградња мултиетничког и мултикултурног Косова и Метохије у пракси се не спроводи, што такође представља велики проблем за повратак расељених.
Један део Срба и припадника осталих неалбанских заједница живе на Космету у изолованим енклавама, без слободе кретања, економског ослонца и приступа јавним установама.
Масовнији повратак расељених лица могуће је остварити само стварањем ефикасног правног механизма за заштиту и повраћај приватне имовине која је остала у пребивалиштима расељених лица, у складу са међународним правним прописима, као и изградњом трајног мира, економских могућности и услова за укључивање Срба и припадника осталих неалбанских заједница у јавни живот Космета на свим нивоима.
Канцеларија за Косово и Метохију је исказала захвалност међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним напорима и средствима за повратак и побољшање живота расељене популације.
Влада Србије и Канцеларија ће наставити још интензивније да спроводе све активности на обезбеђивању услова за одрживи повратак, као и да охрабрује све напоре које воде помирењу, економском развоју и безбедном заједничком животу у покрајини, што су најбитнији услови за одрживи повратак већег броја интерно расељених лица на своја напуштена огњишта.
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу