П:
О:
Читај ми
Захтев за пријем Косова у Унеско не води стабилизацији у региону
Београд,
16. октобар 2015.
Председник Републике Србије Томислав Николић поручио је данас амбасадорима 80 држава у Србији да би разматрање захтева за пријем Косова у Унеско негативно утицало на дијалог Београда и Приштине у Бриселу.
Аутор:
Фонет
Николић је на скупу у Палати Србија дипломатским представницима најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, али и регион у целини, као и Европа.
Он је подсетио на то да је Србија показала спремност да сва отворена питања, у интересу унапређења живота људи на Косову и Метохији, решава у оквиру дијалога, који се, под покровитељством ЕУ, води у Бриселу.
До сада су, како је указао, проналажена обострано прихватљива решења за комплексна питања, али многа друга ће тек бити предмет разматрања, укључујући и питање статуса имовине Српске православне цркве (СПЦ) и заштите српске културне баштине.
У том смислу, једнострани потези попут захтева за пријем Косова у Унеско нису у интересу очувања подстицајне атмосфере за дијалог, који се води уз посредовање ЕУ, а у којем су постигнути договори који су изузетно важни за стабилизацију прилика у региону и нормализацију односа, нагласио је Николић.
Председник Србије је поновио да би разматрање захтева за улазак Косова у Унеско имало изразито негативан утицај на дијалог који је у деликатној фази.
Према његовој оцени, то би фактички онемогућило да се и по питању српске културне баштине кроз дијалог постигне обострано прихватљиво решење.
Такође, како је додао, разматрање питања чланства Косова у Унеску води поделама међу чланством и политизацији саме организације, супротно њеним основним принципима и мисији, а негативно се одражава и на тренд стабилизације прилика у региону на његовом путу ка ЕУ.
Он је истовремено указао на то да су све то разлози због којих сада није моменат за разматрање захтева о пријему Косова у Унеско.
Сва ова питања требало би да буду регулисана кроз дијалог, а не кроз једностране акте који неће допринети нашем заједничком циљу, а то је стварање услова за нормалан живот свих становника на Косову и Метохији и несметана интеграција региона у ЕУ, навео је Николић.
Лицемерно је објашњење да ће они који су културну баштину Србије на Космету уништавали сада моћи да је боље штите, јер нико ни из једне од српских цркава или манастира није тражио ни такву заштиту, ни такву подршку, напротив, додао је он.
На Косову се, како је поручио, не чува само српска, већ и европска култура, као и светско памћење. Зато је важно да чувар свог и светског културног блага остане Србија као пуноправна чланица организације Унеско, нагласио је председник Србије.
Он је објаснио да се у циљу стварања историјски неутемељеног, лажног националног и културног идентитета самопрокламоване Републике Косово на тлу свете српске земље, иде и корак даље, па где год стигну и где год им се дозволи, српску баштину на Космету дефинишу као "косовско-албанску", што она није ни по историјским документима, ни по праву, ни по правди.
Према његовим речима, извртање историјске грађе и историјских чињеница иде дотле да се династија Немањића преименује у албанско презиме Нимани и слично, што све указује на незабележену беспризорност у фалсификовању историје.
Наводећи примере уништавања имовине СПЦ, а посебно у мартовском погрому 2004. године, Николић је посебно истакао Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, под називом „Изазови у заштити непокретних материјалних културних добара на Косову".
Он је подсетио на то да је Србија показала спремност да сва отворена питања, у интересу унапређења живота људи на Косову и Метохији, решава у оквиру дијалога, који се, под покровитељством ЕУ, води у Бриселу.
До сада су, како је указао, проналажена обострано прихватљива решења за комплексна питања, али многа друга ће тек бити предмет разматрања, укључујући и питање статуса имовине Српске православне цркве (СПЦ) и заштите српске културне баштине.
У том смислу, једнострани потези попут захтева за пријем Косова у Унеско нису у интересу очувања подстицајне атмосфере за дијалог, који се води уз посредовање ЕУ, а у којем су постигнути договори који су изузетно важни за стабилизацију прилика у региону и нормализацију односа, нагласио је Николић.
Председник Србије је поновио да би разматрање захтева за улазак Косова у Унеско имало изразито негативан утицај на дијалог који је у деликатној фази.
Према његовој оцени, то би фактички онемогућило да се и по питању српске културне баштине кроз дијалог постигне обострано прихватљиво решење.
Такође, како је додао, разматрање питања чланства Косова у Унеску води поделама међу чланством и политизацији саме организације, супротно њеним основним принципима и мисији, а негативно се одражава и на тренд стабилизације прилика у региону на његовом путу ка ЕУ.
Он је истовремено указао на то да су све то разлози због којих сада није моменат за разматрање захтева о пријему Косова у Унеско.
Сва ова питања требало би да буду регулисана кроз дијалог, а не кроз једностране акте који неће допринети нашем заједничком циљу, а то је стварање услова за нормалан живот свих становника на Косову и Метохији и несметана интеграција региона у ЕУ, навео је Николић.
Лицемерно је објашњење да ће они који су културну баштину Србије на Космету уништавали сада моћи да је боље штите, јер нико ни из једне од српских цркава или манастира није тражио ни такву заштиту, ни такву подршку, напротив, додао је он.
На Косову се, како је поручио, не чува само српска, већ и европска култура, као и светско памћење. Зато је важно да чувар свог и светског културног блага остане Србија као пуноправна чланица организације Унеско, нагласио је председник Србије.
Он је објаснио да се у циљу стварања историјски неутемељеног, лажног националног и културног идентитета самопрокламоване Републике Косово на тлу свете српске земље, иде и корак даље, па где год стигну и где год им се дозволи, српску баштину на Космету дефинишу као "косовско-албанску", што она није ни по историјским документима, ни по праву, ни по правди.
Према његовим речима, извртање историјске грађе и историјских чињеница иде дотле да се династија Немањића преименује у албанско презиме Нимани и слично, што све указује на незабележену беспризорност у фалсификовању историје.
Наводећи примере уништавања имовине СПЦ, а посебно у мартовском погрому 2004. године, Николић је посебно истакао Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, под називом „Изазови у заштити непокретних материјалних културних добара на Косову".
Аутор:
Танјуг
У том извештају, који се позива на податке косовске полиције, наводи се да је 2011, 2012. и 2013. године дошло до пораста броја безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године, објаснио је он.
Такође, како је додао, у том документу се констатује да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину Српске православне цркве, уз напомену да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа, низак.
Зар их ова чињеница написана од стране УНМИК-а сама по себи не дискредитује, зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско, упитао је председник Србије, уз оцену да је ово илустрација правог стања.
Он је уједно навео да не постоји политичка воља, ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди.
Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности, упитао је Николић.
У том смислу, он је упознао амбасадоре са информацијом да су пре само неколико дана албански вандали каменовали цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије.
Председник Србије је указао на то да се то дешава док прваци самозване државе Косово на сва уста уверавају свет у то како су спремни и довољно цивилизовани да постану чланица организације Унеско.
Николић је подсетио на то да се овај напад догодио пре непуних 48 сати од овог данашњег сусрета, уз напомену да је вест о томе емитована у српским електронским медијима, али да је није преузео ниједан светски.
Тако је међународна јавност, као и свих ових година, остала ускраћена за важну информацију. Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после. Шта год говорили, стварност их демантује, навео је председник Србије.
Он је, на крају обраћања, амбасадорима поручио да српско наслеђе на Космету не припада само једном времену и једној генерацији, већ свима и заувек.
Интегрални говор председника Николића можете прочитати овде.
Такође, како је додао, у том документу се констатује да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину Српске православне цркве, уз напомену да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа, низак.
Зар их ова чињеница написана од стране УНМИК-а сама по себи не дискредитује, зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско, упитао је председник Србије, уз оцену да је ово илустрација правог стања.
Он је уједно навео да не постоји политичка воља, ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди.
Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности, упитао је Николић.
У том смислу, он је упознао амбасадоре са информацијом да су пре само неколико дана албански вандали каменовали цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије.
Председник Србије је указао на то да се то дешава док прваци самозване државе Косово на сва уста уверавају свет у то како су спремни и довољно цивилизовани да постану чланица организације Унеско.
Николић је подсетио на то да се овај напад догодио пре непуних 48 сати од овог данашњег сусрета, уз напомену да је вест о томе емитована у српским електронским медијима, али да је није преузео ниједан светски.
Тако је међународна јавност, као и свих ових година, остала ускраћена за важну информацију. Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после. Шта год говорили, стварност их демантује, навео је председник Србије.
Он је, на крају обраћања, амбасадорима поручио да српско наслеђе на Космету не припада само једном времену и једној генерацији, већ свима и заувек.
Интегрални говор председника Николића можете прочитати овде.
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...