Ђурић је бројним присутним амбасадорима при Унеску упутио позив да наставе да поштују универзалне принципе на које се Србија позива, а који штите и све државе од сличне судбине и напада на њихову културну баштину.
Он је подсетио на то да је српско културно наслеђе на Косову и Метохији протеклих деценија било мета бројних напада, а да је најстрашнија епизода био
мартовски погром 2004. године.
Наша православна црква, држава и пријателји у међународној заједници истрајавају у одбрани наших споменика. Унеско, и чланство целовите Србије у њему, једина је гаранција да ће то наслеђе, које је у суштини хришћанско али и универзално, бити заштићено и сачувано за будуће генерације, рекао је Ђурић.
Према његовим речима, судбину свог културног наслеђа на Косову и Метохији делио је и сав тамошњи српски народ, а размере те патње илуструје чињеница да је од више од 350.000 Срба који су тамо живели до 1999. године више од 247.000 њих и далје раселјено, а слична ситуација је и са 50.000 Срба који су пре рата живели у Приштини.
Упркос овом страшном етничком чишћењу, наше културно наслеђе и далје опстаје у овим тешким околностима, нагласио је директор Канцеларије за Косово и Метохију.
Гостима, међу којима су били амбасадори око 40 држава које имају глас у Унеску, обратили су се и амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић и директор Културног центра Србије у Паризу Славица Петровић.
Канцеларија за Косово и Метохију и Општина Звечан осмислили су поставку којом се кроз најмодерније уметничко-техничке методе посматрачу представлја развој културе Косова и Метохије од периода антике до 20. века.