П:
О:
Читај ми
Погром над Србима на Космету не сме бити заборављен
Београд,
17. март 2017.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин оценио је данас да се и 13 година након протеривања Срба са Космета тај процес наставља кроз покушај приштинских власти да отму српску јавну имовину и постану чланица Унеска.
Аутор:
Танјуг
Вулин, који је у ОШ "Петар Петровић Његош" у Београду присуствовао часу посвећеном насиљу које се на Косову и Метохији догодило 17. и 18. марта 2004. године, рекао је да међународна заједница сада има прилику да исправи ту неправду и спречи отимање имовине Србије.
Он је подсетио на то да је насиље над Србима на Космету било изазвано великом неистином да су Срби натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и тако се утопе, истакавши да би требало гласно говорити да је то лаж.
Министар је ученицима осмог разреда поручио да не смеју да забораве 17. март 2004. године, али и да не смеју да мрзе било ког албанског вршњака због његове нације, јер свако зло има своје име и презиме.
Свако од вас барем једанпут треба да оде на Космет да види Дечане и Грачаницу. Видећете колико ћете се великим осећати када будете схватили шта су све ваши преци градили, подвукао је Вулин.
Он је овом приликом изнео податак да се од 4.000 косметских Срба који су пре 13 година протерани само њих око 150 вратило, и поновио да насиље над Србима не сме бити заборављено како се не би поновило.
Школском часу је присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, који је ђацима објаснио да су на Косову школе раздвојене и да албански и српски ђаци не похађају наставу заједно.
Шарчевић је напоменуо да се у српским срединама настава одвија према наставним плановима као и у централној Србији.
Постоје школе са српским ђацима на Космету којима је веома тешко уопште и прићи, али ми помажемо у оквиру својих могућности, рекао је министар.
Он је, такође, подсетио ученике на то да поред универзитетских центара у централној Србији постоји и Приштински универзитет са седиштем у Косовској Митровици.
Данас се навршава 13 година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову од доласка међународних снага у јуну 1999. године, у којима је 19 људи погинуло, а више од 4.000 Срба протерано из својих домова у које се до дан-данас нису вратили.
Током дводневног насиља над Србима, њиховом имовином, црквама и манастирима етнички је очишћено шест градова и 10 села.
Сукоби су избили 17. марта 2004. године, након што је Унмик полиција пронашла тела двојице албанских дечака у Ибру у селу Чабар код Зубиног Потока.
Медији на Косову су за ту трагедију оптужили Србе, што је покренуло демонстрације које су прерасле у насиље и прошириле се на цело Косово.
У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима је и 18 споменика културе попут цркве Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.
Он је подсетио на то да је насиље над Србима на Космету било изазвано великом неистином да су Срби натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и тако се утопе, истакавши да би требало гласно говорити да је то лаж.
Министар је ученицима осмог разреда поручио да не смеју да забораве 17. март 2004. године, али и да не смеју да мрзе било ког албанског вршњака због његове нације, јер свако зло има своје име и презиме.
Свако од вас барем једанпут треба да оде на Космет да види Дечане и Грачаницу. Видећете колико ћете се великим осећати када будете схватили шта су све ваши преци градили, подвукао је Вулин.
Он је овом приликом изнео податак да се од 4.000 косметских Срба који су пре 13 година протерани само њих око 150 вратило, и поновио да насиље над Србима не сме бити заборављено како се не би поновило.
Школском часу је присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, који је ђацима објаснио да су на Косову школе раздвојене и да албански и српски ђаци не похађају наставу заједно.
Шарчевић је напоменуо да се у српским срединама настава одвија према наставним плановима као и у централној Србији.
Постоје школе са српским ђацима на Космету којима је веома тешко уопште и прићи, али ми помажемо у оквиру својих могућности, рекао је министар.
Он је, такође, подсетио ученике на то да поред универзитетских центара у централној Србији постоји и Приштински универзитет са седиштем у Косовској Митровици.
Данас се навршава 13 година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову од доласка међународних снага у јуну 1999. године, у којима је 19 људи погинуло, а више од 4.000 Срба протерано из својих домова у које се до дан-данас нису вратили.
Током дводневног насиља над Србима, њиховом имовином, црквама и манастирима етнички је очишћено шест градова и 10 села.
Сукоби су избили 17. марта 2004. године, након што је Унмик полиција пронашла тела двојице албанских дечака у Ибру у селу Чабар код Зубиног Потока.
Медији на Косову су за ту трагедију оптужили Србе, што је покренуло демонстрације које су прерасле у насиље и прошириле се на цело Косово.
У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима је и 18 споменика културе попут цркве Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде
-
Београд, 12. април 2024.Циљ Приштине дефинитивно протеривање српског народа са Космета
-
Београд, 11. април 2024.Потези Приштине чине немогућим живот Срба на Космету
-
Београд/Брисел, 4. април 2024.Још нема компромисног решења за проблем динара на Космету
-
Београд, 3. април 2024.Курти додатно подиже тензије посетом северу Космета