П:
О:
Читај ми
Значајни резултати у борби против сиве економије
Београд,
12. април 2017.
Министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да буџет Србије дневно изгуби осам милиона евра у сивој економији, уз оцену да овај проблем може бити решен само у сарадњи државе и грађана.
Аутор:
Фонет
Брнабић је на састанку Савета мешовитих комора у Привредној комори Србије (ПКС) оценила да је наша земља на добром путу када је реч о овим економским активностима, над којима држава нема одговарајући надзор.
Она је подсетила на то да Акциони план за борбу против сиве економије, који је усвојен 2015. године, има 68 конкретних мера за сузбијање сиве економије, а једна од најважнијих које спроводи ресорно министарство јесте пуна имплементација Закона о инспекцијском надзору.
Овај закон је, како је нагласила, кључан за борбу против сиве економије јер је први пут увео контролу над нерегистрованим привредним субјектима.
Први резултати примене овог законског решења јесу да је у протеклих 18 месеци повећан број регистрованих привредних субјеката за 15 одсто, а број одјављених субјеката смањен за девет одсто, што значи да је све мање оних који због нелојалне конкуренције прелазе у сиву зону, објаснила је Брнабић.
Такође, како је додала, Закон о инспекцијском надзору је први пут увео заједничку координацију свих инспекцијских служби, којих на републичком нивоу има 42.
Према њеним речима, овим процесом управља Координациона комисија за инспекције, коју води државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе и која на месец дана проверава шта је урађено.
Она је подсетила на то да је, уз подршку Европске банке за обнову и развој, потписан договор за формирање тима од шест људи који ће радити у Министарству и бити подршка Координационој комисији за инспекције.
Новина је и јединствена информациона платформа е-инспектор, која треба на транспарентан и ефикасан начин да прикаже привреди шта инспекције раде, а која ће имати софтвер за анализу ризика, објаснила је Брнабић и истакла да ће у овај систем бити уложено приближно 1,6 милиона евра.
Фискална лутрија, која је недавно завршена, такође је једна од поменутих 68 мера, а њене предности су што је едукативног карактера и што пружа могућност грађанима да се боље упознају са сивом економијом, навела је она.
Брнабић је, када је реч о раду "на црно", прецизирала да је према подацима Инспектората за рад укупан број овако ангажованих радника 2015. и 2016. године износио 34.047, а након извршеног надзора број радника који је прешао у легалне токове је 27.683, што је побољшање за 81,3 одсто.
Она се осврнула и на преквалификације за ИТ сектор које почињу крајем априла, уз напомену да је изабрано првих 100 полазника од 8.902 пријављена, који ће након преквалификације бити на тржишту рада.
Уколико се, како је навела, њих између 70 и 80 одсто запосли, још 900 пријављених који су положили тестове биће послато на преквалификацију.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж објаснио је да Савет мешовитих комора служи за то да координира на иницијативу чланица како би се успоставила боља комуникација и добило што више инпута који ће омогућити изношење иницијатива ка Влади и онима који мењају законе и доносе нове правилнике.
Он је апеловао на привреднике и предузетнике да пријаве Привредној комори оне који су нелојална конкуренција или оне који производе, а не плаћају порез и не пријављују раднике.
Према његовој оцени, то је добар начин да 16 регионалних комора које делују упуте инспекцију тамо где је неопходно јер су капацитети инспекцијских служби ограничени.
Она је подсетила на то да Акциони план за борбу против сиве економије, који је усвојен 2015. године, има 68 конкретних мера за сузбијање сиве економије, а једна од најважнијих које спроводи ресорно министарство јесте пуна имплементација Закона о инспекцијском надзору.
Овај закон је, како је нагласила, кључан за борбу против сиве економије јер је први пут увео контролу над нерегистрованим привредним субјектима.
Први резултати примене овог законског решења јесу да је у протеклих 18 месеци повећан број регистрованих привредних субјеката за 15 одсто, а број одјављених субјеката смањен за девет одсто, што значи да је све мање оних који због нелојалне конкуренције прелазе у сиву зону, објаснила је Брнабић.
Такође, како је додала, Закон о инспекцијском надзору је први пут увео заједничку координацију свих инспекцијских служби, којих на републичком нивоу има 42.
Према њеним речима, овим процесом управља Координациона комисија за инспекције, коју води државни секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе и која на месец дана проверава шта је урађено.
Она је подсетила на то да је, уз подршку Европске банке за обнову и развој, потписан договор за формирање тима од шест људи који ће радити у Министарству и бити подршка Координационој комисији за инспекције.
Новина је и јединствена информациона платформа е-инспектор, која треба на транспарентан и ефикасан начин да прикаже привреди шта инспекције раде, а која ће имати софтвер за анализу ризика, објаснила је Брнабић и истакла да ће у овај систем бити уложено приближно 1,6 милиона евра.
Фискална лутрија, која је недавно завршена, такође је једна од поменутих 68 мера, а њене предности су што је едукативног карактера и што пружа могућност грађанима да се боље упознају са сивом економијом, навела је она.
Брнабић је, када је реч о раду "на црно", прецизирала да је према подацима Инспектората за рад укупан број овако ангажованих радника 2015. и 2016. године износио 34.047, а након извршеног надзора број радника који је прешао у легалне токове је 27.683, што је побољшање за 81,3 одсто.
Она се осврнула и на преквалификације за ИТ сектор које почињу крајем априла, уз напомену да је изабрано првих 100 полазника од 8.902 пријављена, који ће након преквалификације бити на тржишту рада.
Уколико се, како је навела, њих између 70 и 80 одсто запосли, још 900 пријављених који су положили тестове биће послато на преквалификацију.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж објаснио је да Савет мешовитих комора служи за то да координира на иницијативу чланица како би се успоставила боља комуникација и добило што више инпута који ће омогућити изношење иницијатива ка Влади и онима који мењају законе и доносе нове правилнике.
Он је апеловао на привреднике и предузетнике да пријаве Привредној комори оне који су нелојална конкуренција или оне који производе, а не плаћају порез и не пријављују раднике.
Према његовој оцени, то је добар начин да 16 регионалних комора које делују упуте инспекцију тамо где је неопходно јер су капацитети инспекцијских служби ограничени.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији