П:
О:
Читај ми
Потенцијали за даљи економски развој црноморског региона
Београд/Истанбул,
22. мај 2017.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је данас у Истанбулу на јубиларном самиту Организације за црноморску економску сарадњу (БСЕЦ), на којем је усвојена заједничка декларација.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини иступање Дачића на самиту БСЕЦ-а, на којем је, под председавањем председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, обележена 25-годишњица оснивања те организације:
„Господине председниче, Ваше екселенције, Генерални секретару,
На почетку ћу искористити прилику да се захвалим нашем домаћину Турској и њеном председнику на сјајно организованом самиту и указаном гостопримству.
Већ 25 година Организација за црноморску економску сарадњу и њене чланице доприносе стабилности и развоју овог региона. Кроз заједничке иницијативе, пројекте и скупове, БСЕЦ четврт века настоји да побољша квалитет живота преко 350 милиона грађана.
Настао на идеји да се путем економске сарадње олакша превазилажење политичких несугласица и унапреде односи међу државама, БСЕЦ представља специфичан оквир за сарадњу, размену мишљења и друге облике међудржавне, али и свих других видова сарадње.
Међутим, међународна организација је успешна само онолико колико то земље-чланице које је чине желе и дозволе. У том смислу, БСЕЦ је имао својих успона и падова. Недостатак реализације конкретних пројеката и недостатак финансијских средстава су само неки од њих.
Република Србија није била присутна приликом оснивања БСЕЦ, али је касније приступила Организацији, са пуним ентузијазмом и вером у сарадњу и добросуседске односе међу чланицама. То је позиција коју Србија и данас држи.
У вези с тим, поновићу оно што представници Србије истичу на састанцима БСЕЦ-а од првог дана нашег чланства – отворени смо за сарадњу са свим земљама-чланицама БСЕЦ, нарочито на плану унапређења економије земаља региона и квалитета живота њених грађана.
Сматрамо да би БСЕЦ требало користити као оквир за развој трговине, инвестиција, туризма, као и многих других области, значајних за економски просперитет.
Иако је један од циљева БСЕЦ промоција мира и стабилности у региону, сматрам да би требало избегавати отварање политичких питања и фокусирати се искључиво на економску и друге облике сарадње око којих постоји консензус свих нас. Уверен сам да ће добра економска клима и стандард наших грађана деловати као стимуланс за решавање и неких политичких питања отворених међу појединим чланицама.
Дозволите да искористим ову прилику да изнесем ставове моје земље о конкретним питањима. Србија се залаже за развој трговине међу земљама-чланицама и подржава све пројекте који би за циљ имали стварање повољне инвестиционе климе у региону која би привукла иностране инвестиције.
Високо ценимо и вреднујемо развој сарадње у областима транспорта, туризма и енергетике. Сматрамо да су ова три сектора кључна за унапређење економије и представљају најјачи аргумент земаља-чланица, како у међусобним односима, тако и према трећим земљама.
Залажемо се за укључивање приватног сектора у рад и пројекте БСЕЦ, с обзиром на то да су управо приватне компаније носилац развоја о којем говорим.
Истакао бих да Србија у реализацији поменутих циљева велику пажњу поклања концепту одрживог развоја, нарочито у сегменту Агенде УН за одрживи развој до 2030. године. Мишљења смо да у креирању и реализацији пројеката треба посебно водити рачуна да се они уклопе у ове принципе, који су од стране готово свих земаља УН оцењени као императивни за наш даљи опстанак.
Подржавамо сарадњу са другим међународним организацијама, нарочито економског карактера као што су Дунавска комисија, Светска трговинска организација, УНWТО, УНЕЦЕ и др. Такође, сматрамо да је развој односа са Европском унијом, кроз синергију или неки други оквир до којег чланице дођу, од изузетне важности за економију региона, с обзиром на инвестициони и иновативни потенцијал који Европска унија нуди.
Сматрам да ће у предстојећем периоду за опстанак и развој БСЕЦ бити неопходна реформа саме Организације. У протеклих 25 година стекли смо довољно искуства да препознамо и елиминишемо кључне препреке у раду Организације, да се фокусирамо на оне сегменте око којих постоји консензус и на њима базирамо основ за решавање питања око којих се не слажемо.
Заиста мислим да у наредном периоду мора доћи до озбиљнијих реформи у раду и приоритетима Организације, као и у односу чланица према самој иницијативи. Мислим да би ово могла да буде и једна од порука Самита. У противном, ништа нисмо научили у протеклих 25 година. Зашто би следећих 25 година било боље?
У данашњем свету економских криза, војних сукоба, незапамћених миграција, разједињавања држава и тероризма, организације попут БСЕЦ могу да учине разлику. Ово је циљ којем је Србија дубоко посвећена.
Јасно је да земље овог региона, као уосталом и све земље света, имају својих политичких разлика и отворених питања која не могу да се реше преко ноћи. Имајући то на уму, сматрамо да је развијање економске сарадње најбољи начин да земље дођу до заједничког именитеља и створе амбијент који би олакшао постизање опште прихватљивог решења.
Изразио бих велико задовољство Републике Србије због консензуса који је постигнут око усвајања Декларације Самита. Овим су земље-чланице показале спремност и решеност за међусобну сарадњу, што је један корак ближе циљевима које БСЕЦ промовише.
Хвала!", наводи се у говору Дачића.
„Господине председниче, Ваше екселенције, Генерални секретару,
На почетку ћу искористити прилику да се захвалим нашем домаћину Турској и њеном председнику на сјајно организованом самиту и указаном гостопримству.
Већ 25 година Организација за црноморску економску сарадњу и њене чланице доприносе стабилности и развоју овог региона. Кроз заједничке иницијативе, пројекте и скупове, БСЕЦ четврт века настоји да побољша квалитет живота преко 350 милиона грађана.
Настао на идеји да се путем економске сарадње олакша превазилажење политичких несугласица и унапреде односи међу државама, БСЕЦ представља специфичан оквир за сарадњу, размену мишљења и друге облике међудржавне, али и свих других видова сарадње.
Међутим, међународна организација је успешна само онолико колико то земље-чланице које је чине желе и дозволе. У том смислу, БСЕЦ је имао својих успона и падова. Недостатак реализације конкретних пројеката и недостатак финансијских средстава су само неки од њих.
Република Србија није била присутна приликом оснивања БСЕЦ, али је касније приступила Организацији, са пуним ентузијазмом и вером у сарадњу и добросуседске односе међу чланицама. То је позиција коју Србија и данас држи.
У вези с тим, поновићу оно што представници Србије истичу на састанцима БСЕЦ-а од првог дана нашег чланства – отворени смо за сарадњу са свим земљама-чланицама БСЕЦ, нарочито на плану унапређења економије земаља региона и квалитета живота њених грађана.
Сматрамо да би БСЕЦ требало користити као оквир за развој трговине, инвестиција, туризма, као и многих других области, значајних за економски просперитет.
Иако је један од циљева БСЕЦ промоција мира и стабилности у региону, сматрам да би требало избегавати отварање политичких питања и фокусирати се искључиво на економску и друге облике сарадње око којих постоји консензус свих нас. Уверен сам да ће добра економска клима и стандард наших грађана деловати као стимуланс за решавање и неких политичких питања отворених међу појединим чланицама.
Дозволите да искористим ову прилику да изнесем ставове моје земље о конкретним питањима. Србија се залаже за развој трговине међу земљама-чланицама и подржава све пројекте који би за циљ имали стварање повољне инвестиционе климе у региону која би привукла иностране инвестиције.
Високо ценимо и вреднујемо развој сарадње у областима транспорта, туризма и енергетике. Сматрамо да су ова три сектора кључна за унапређење економије и представљају најјачи аргумент земаља-чланица, како у међусобним односима, тако и према трећим земљама.
Залажемо се за укључивање приватног сектора у рад и пројекте БСЕЦ, с обзиром на то да су управо приватне компаније носилац развоја о којем говорим.
Истакао бих да Србија у реализацији поменутих циљева велику пажњу поклања концепту одрживог развоја, нарочито у сегменту Агенде УН за одрживи развој до 2030. године. Мишљења смо да у креирању и реализацији пројеката треба посебно водити рачуна да се они уклопе у ове принципе, који су од стране готово свих земаља УН оцењени као императивни за наш даљи опстанак.
Подржавамо сарадњу са другим међународним организацијама, нарочито економског карактера као што су Дунавска комисија, Светска трговинска организација, УНWТО, УНЕЦЕ и др. Такође, сматрамо да је развој односа са Европском унијом, кроз синергију или неки други оквир до којег чланице дођу, од изузетне важности за економију региона, с обзиром на инвестициони и иновативни потенцијал који Европска унија нуди.
Сматрам да ће у предстојећем периоду за опстанак и развој БСЕЦ бити неопходна реформа саме Организације. У протеклих 25 година стекли смо довољно искуства да препознамо и елиминишемо кључне препреке у раду Организације, да се фокусирамо на оне сегменте око којих постоји консензус и на њима базирамо основ за решавање питања око којих се не слажемо.
Заиста мислим да у наредном периоду мора доћи до озбиљнијих реформи у раду и приоритетима Организације, као и у односу чланица према самој иницијативи. Мислим да би ово могла да буде и једна од порука Самита. У противном, ништа нисмо научили у протеклих 25 година. Зашто би следећих 25 година било боље?
У данашњем свету економских криза, војних сукоба, незапамћених миграција, разједињавања држава и тероризма, организације попут БСЕЦ могу да учине разлику. Ово је циљ којем је Србија дубоко посвећена.
Јасно је да земље овог региона, као уосталом и све земље света, имају својих политичких разлика и отворених питања која не могу да се реше преко ноћи. Имајући то на уму, сматрамо да је развијање економске сарадње најбољи начин да земље дођу до заједничког именитеља и створе амбијент који би олакшао постизање опште прихватљивог решења.
Изразио бих велико задовољство Републике Србије због консензуса који је постигнут око усвајања Декларације Самита. Овим су земље-чланице показале спремност и решеност за међусобну сарадњу, што је један корак ближе циљевима које БСЕЦ промовише.
Хвала!", наводи се у говору Дачића.
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...
-
Бачко Добро Поље, 13. април 2024.Вучевић обишао породицу палог борца потпуковника Горана...