П:
О:
Читај ми
У првом кварталу ове године збринуто 26 "деце улице"
Београд,
12. јун 2017.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин изјавио је данас да је у оквиру акције Министарства у борби против феномена "деце улице" препознато, откривено и са београдских улица склоњено 74 деце, док је закључно са априлом ове године збринуто 26 деце.
Аутор:
tanjug.rs
Вулин је на конференцији поводом Светског дана борбе против злоупотребе дечјег рада истакао да су све институције ангажоване у борби против феномена "деце улице" и да је зато основано 115 тимова у центрима за социјални рад који се баве тим питањем.
Он је додао да МУП активно помаже у том послу, али да је ипак главни терет на центрима за социјални рад.
Нека од деце су трајно одузета родитељима и смештена су у институције или хранитељске породице, нека су одузета привремено, а нека су враћена у биолошку породицу са којом се ради на оснаживању и презентовању онога што није прихватљиво као облик понашања, објаснио је министар.
Ова деца, како је нагласио, нису преступници и не треба да буду хапшена и одвођена у затвор и то са њима нико и не ради. Њима је једноставно потребна помоћ, коју треба пружити и њиховим породицама да се оснаже, а некада и да разумеју шта заправо радимо.
Он је додао и да циљ никада није одузети дете, већ вратити га у породицу која је ојачана до те мере да може да брине о детету.
Министарство ће због тога наставити сарадњу са Међународном организацијом рада и на феномену борбе против дечјег рада, али и на сваком облику који крши оно што називамо достојанствени рад, рекао је Вулин.
Влада Србије је донела уредбу о пословима које деца не смеју да обављају, подсетио је он, додајући да феномен дечјег рада погађа читаву планету, док деца у нашој земљи у највећем броју случајева раде у пољопривреди.
Министар је указао на то да у злоупотребу дечјег рада спадају различити послови рада на висини, са прекомерним теретом, у скученом простору, као и уколико се захтева превелико психофизичко оптерећење детета и друго.
У поменутој уредби, како је рекао, наведени су сви они послови који једноставно не смеју ни на који начин да буду повезани са радом малишана.
Он је поновио да често малишани нису ни свесни да су злоупотребљени јер тежак живот какав су водили њихови родитељи сматрају да припада и њима.
То не може да буде пракса и наше друштво не сме да допусти да се са тим трендом настави, подвукао је министар и упозорио на то да се злоупотреба дечјег рада често дешава у породици, односно, баш тамо где дете нема никакву свест да је злоупотребљено на било који начин.
Зато читава заједница мора да буде едукована и сви заједно морамо да разумемо да злоупотреба дечјег рада није прихватљива, закључио је Вулин.
Представник Међународне организације рада (МОР) Јован Протић изнео је податак да је 168 милиона деце ширем света предмет дечјег рада, уз напомену да треба направити разлику између злоупотребе дечјег рада и рада деце јер није сваки рад малолетника сам по себи штетан.
Рад деце може да буде и користан докле год не угрожава њихов ментални, физички и умни развој, објаснио је он и додао да су пољопривреда и просјачење области где се крије злоупотреба дечјег рада у Србији.
На конференцији су представљене и досадашње активности пројекта „Ангажовање и подршка на националном нивоу за смањење појаве злоупотребе дечјег рада“, у склопу спровођења Програма достојанственог рада за Републику Србију, чији је носилац Међународна организација рада, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Усвајањем Уредбе о утврђивању опасног рада за децу, Србија је испунила обавезу преузету ратификацијом МОР конвенције о најгорим облицима дечјег рада, као и о Посебном протоколу за Инспекцију рада за заштиту деце од злоупотребе дечјег рада, који представља интегрални део већ успостављеног система заштите деце од насиља у Србији.
Он је додао да МУП активно помаже у том послу, али да је ипак главни терет на центрима за социјални рад.
Нека од деце су трајно одузета родитељима и смештена су у институције или хранитељске породице, нека су одузета привремено, а нека су враћена у биолошку породицу са којом се ради на оснаживању и презентовању онога што није прихватљиво као облик понашања, објаснио је министар.
Ова деца, како је нагласио, нису преступници и не треба да буду хапшена и одвођена у затвор и то са њима нико и не ради. Њима је једноставно потребна помоћ, коју треба пружити и њиховим породицама да се оснаже, а некада и да разумеју шта заправо радимо.
Он је додао и да циљ никада није одузети дете, већ вратити га у породицу која је ојачана до те мере да може да брине о детету.
Министарство ће због тога наставити сарадњу са Међународном организацијом рада и на феномену борбе против дечјег рада, али и на сваком облику који крши оно што називамо достојанствени рад, рекао је Вулин.
Влада Србије је донела уредбу о пословима које деца не смеју да обављају, подсетио је он, додајући да феномен дечјег рада погађа читаву планету, док деца у нашој земљи у највећем броју случајева раде у пољопривреди.
Министар је указао на то да у злоупотребу дечјег рада спадају различити послови рада на висини, са прекомерним теретом, у скученом простору, као и уколико се захтева превелико психофизичко оптерећење детета и друго.
У поменутој уредби, како је рекао, наведени су сви они послови који једноставно не смеју ни на који начин да буду повезани са радом малишана.
Он је поновио да често малишани нису ни свесни да су злоупотребљени јер тежак живот какав су водили њихови родитељи сматрају да припада и њима.
То не може да буде пракса и наше друштво не сме да допусти да се са тим трендом настави, подвукао је министар и упозорио на то да се злоупотреба дечјег рада често дешава у породици, односно, баш тамо где дете нема никакву свест да је злоупотребљено на било који начин.
Зато читава заједница мора да буде едукована и сви заједно морамо да разумемо да злоупотреба дечјег рада није прихватљива, закључио је Вулин.
Представник Међународне организације рада (МОР) Јован Протић изнео је податак да је 168 милиона деце ширем света предмет дечјег рада, уз напомену да треба направити разлику између злоупотребе дечјег рада и рада деце јер није сваки рад малолетника сам по себи штетан.
Рад деце може да буде и користан докле год не угрожава њихов ментални, физички и умни развој, објаснио је он и додао да су пољопривреда и просјачење области где се крије злоупотреба дечјег рада у Србији.
На конференцији су представљене и досадашње активности пројекта „Ангажовање и подршка на националном нивоу за смањење појаве злоупотребе дечјег рада“, у склопу спровођења Програма достојанственог рада за Републику Србију, чији је носилац Међународна организација рада, у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Усвајањем Уредбе о утврђивању опасног рада за децу, Србија је испунила обавезу преузету ратификацијом МОР конвенције о најгорим облицима дечјег рада, као и о Посебном протоколу за Инспекцију рада за заштиту деце од злоупотребе дечјег рада, који представља интегрални део већ успостављеног система заштите деце од насиља у Србији.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији