П:
О:
Читај ми
Посета албанског председника Медвеђи најављена и одобрена
Београд,
26. новембар 2017.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права у Влади Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је посета председника Албаније Илира Мете општини Медвеђа веома важна јер представља потврду наше спољне политике, која је усмерена на дијалог и на разговоре са свим земљама, па и са Албанијом.
Пауновић је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), истакла да не очекује да ова посета изазове било какве тензије, као и уверење да ће она додатно допринети унапређењу заштите права националних мањина.
Она је објаснила да је посета Илира Мете најављена и одобрена, уз напомену да у Медвеђи живи 520 припадника албанске националне мањине од укупно 7.000 грађана.
Надлежни органи Републике су спремни на то да у сваком тренутку и на сваком делу наше територије заштите безбедност грађана Србије и заиста у том смислу не очекујем ни да ова посета, ни да наредни период може да донесе било какве додатне проблеме, указала је Пауновић.
Она је, говорећи о представљању Извештаја о Мерама против расне дискриминације у УН, напоменула да је тај извештај похваљен, пре свега зато што је израђен у једном процесу који је подразумевао укључивање цивилног друштва и независних институција и обухватио дуг временски пероид, јер смо последњи пут пред Комитетом били 2011. године.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права указала је на то да је Комитет највише занимало како се Србија суочила са мигрантском кризом, а било је речи и о злочину из мржње, говору мржње, као и проблемима интерно расељених лица.
Информације о проблему интерно расељених лица нису нове за чланове Комитета УН, подсетила је она и нагласила да је у свом обраћању истакла да је Србија једина земља која се у 21. веку суочава са проблемом интерног расељења.
Према подацима УНХЦР-а, за више од 18 година обезбеђен је повратак за мање од пет одсто људи, што је, како је оценила, најбољи показатељ одговорности међународног присуства.
То је био разлог због чега сам Комитет желела да подсетим и на обавезу да од Унмика затраже информације о томе какао се ова конвенција примењује на Космету и на тај начин се комплетира извештај Републике Србије, подвукла је Пауновић.
Она је изразила уверење да ће Комитет те информације затражити, будући да је јако важно да се стекне увид у то шта се дешава у јужној српској покрајини.
Истовремено, Пауновић је напоменула да је доста тога урађено на пољу људских права, оценивши да је у овој години направљен кључни резултат када је реч о насиљу јер је усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Чињеница да од усвајања закона до сада имамо изречено 3.409 мера удаљења насилника из стана заправо говори о озбиљности државе да се са овим проблемом суочи, подвукла је Пуновић и нагласила да је податак о 26 убијених жена тежак и страшан, али је мањи у односу на прошлу годину.
Према њеним речима, очекује се доношење још два кључна закона – закон о правима и слободима националних мањина, који ће бити следеће недеље на Влади и брзо ће бити упућен у скупштинску процедуру, а други је закон о националним саветима.
Закон о националним саветима, како је навела, креће у јавну дискусију у пет градова и општина и то је део једног транспарентног процеса у изради закона и жеља да се законски текст уреди тако да око њега постоји општи консезус и оних који раде на закону и националних савета и националних мањина на које се овај закон односи.
План је био да се закон до краја година упути у скупштинску процедуру, али је од тога много важније да имамо законска решења којима ћемо сви бити задовољни, закључила је Пауновић.
Она је објаснила да је посета Илира Мете најављена и одобрена, уз напомену да у Медвеђи живи 520 припадника албанске националне мањине од укупно 7.000 грађана.
Надлежни органи Републике су спремни на то да у сваком тренутку и на сваком делу наше територије заштите безбедност грађана Србије и заиста у том смислу не очекујем ни да ова посета, ни да наредни период може да донесе било какве додатне проблеме, указала је Пауновић.
Она је, говорећи о представљању Извештаја о Мерама против расне дискриминације у УН, напоменула да је тај извештај похваљен, пре свега зато што је израђен у једном процесу који је подразумевао укључивање цивилног друштва и независних институција и обухватио дуг временски пероид, јер смо последњи пут пред Комитетом били 2011. године.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права указала је на то да је Комитет највише занимало како се Србија суочила са мигрантском кризом, а било је речи и о злочину из мржње, говору мржње, као и проблемима интерно расељених лица.
Информације о проблему интерно расељених лица нису нове за чланове Комитета УН, подсетила је она и нагласила да је у свом обраћању истакла да је Србија једина земља која се у 21. веку суочава са проблемом интерног расељења.
Према подацима УНХЦР-а, за више од 18 година обезбеђен је повратак за мање од пет одсто људи, што је, како је оценила, најбољи показатељ одговорности међународног присуства.
То је био разлог због чега сам Комитет желела да подсетим и на обавезу да од Унмика затраже информације о томе какао се ова конвенција примењује на Космету и на тај начин се комплетира извештај Републике Србије, подвукла је Пауновић.
Она је изразила уверење да ће Комитет те информације затражити, будући да је јако важно да се стекне увид у то шта се дешава у јужној српској покрајини.
Истовремено, Пауновић је напоменула да је доста тога урађено на пољу људских права, оценивши да је у овој години направљен кључни резултат када је реч о насиљу јер је усвојен Закон о спречавању насиља у породици. Чињеница да од усвајања закона до сада имамо изречено 3.409 мера удаљења насилника из стана заправо говори о озбиљности државе да се са овим проблемом суочи, подвукла је Пуновић и нагласила да је податак о 26 убијених жена тежак и страшан, али је мањи у односу на прошлу годину.
Према њеним речима, очекује се доношење још два кључна закона – закон о правима и слободима националних мањина, који ће бити следеће недеље на Влади и брзо ће бити упућен у скупштинску процедуру, а други је закон о националним саветима.
Закон о националним саветима, како је навела, креће у јавну дискусију у пет градова и општина и то је део једног транспарентног процеса у изради закона и жеља да се законски текст уреди тако да око њега постоји општи консезус и оних који раде на закону и националних савета и националних мањина на које се овај закон односи.
План је био да се закон до краја година упути у скупштинску процедуру, али је од тога много важније да имамо законска решења којима ћемо сви бити задовољни, закључила је Пауновић.
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији
-
Алибунар, 16. април 2024.Почиње изградња новог вртића у Алибунару
-
Осечина, 16. април 2024.У инфраструктуру општине Осечина уложено више од 90 милиона...
-
Београд, 16. април 2024.Обележен Дан сећања на владавину цара Душана
-
Београд, 16. април 2024.Сарадња са Корејом на развоју БИО4 кампуса
-
Београд, 15. април 2024.Наставак рада на ојачавању заштите жена од сваке врсте родно...