Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Најаве и обавештења

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности Владе > Ускоро састанак о подели дипломатско-конзуларне имовине СФРЈ

Ускоро састанак о подели дипломатско-конзуларне имовине СФРЈ

Београд, 11. децембар 2017. године – Генерални секретар Министарства спољних послова Владе Републике Србије Вељко Одаловић саопштио је данас да ће Београд 13. и 14. децембра бити домаћин седнице Мешовите комисије за сукцесију имовине бивше СФРЈ, на којој ће главна тема бити подела преостале дипломатско-конзуларне имовине.

Фото: Танјуг

Одаловић је у изјави за агенцију Танјуг објаснио да ће једна од тачака бити заједничка продаја пет објеката, и то два објекта у Њујорку (зграда Мисије Србије при Уједињеним нацијама и резиденција), као и објеката у Бону, Токију и Берну.

Такође, како је навео, разматраће се и питање четири велика комплекса – у Адис Абеби, Њу Делхију, Москви и Бразилији, објеката у Копенхагену и Варшави, а биће речи и о уметничким сликама које се налазе у амбасадама или дипломатско-конзуларним представништвима.

Он је, када је реч о заједничкој продаји пет објеката, подсетио на то да је на међународном тендеру изабрана реномирана агенција из Њујорка, која је у име свих сукцесора била дужна да понуди те објекте на продају и буде неко ко ће у име свих тај део посла да заврши.

Процес још није затворен, али је препознат потенцијални купац за објекат Мисије Србије при УН у Њујорку, а постоје и одређене понуде за резиденцију у Њујорку, док су остали објекти још далеко од оглашавања, а и од саме продаје, напоменуо је генерални секретар Министарства спољних послова.

Према његовим речима, наша земља остаје при ставу да се поменутих пет објеката заједнички прода и да новчана средства од продаје, према процентима, буду подељена сукцесорима.

Одаловић је подвукао да је услов Србије да се претходно одвоји новац који смо уложили у плаћање трошкова за објекат резиденције у Њујорку, иако је не користимо од 1992. године, а да остатак средстава буде предмет заједничке поделе.

Објекти су таквог карактера да нису могли бити подељени међу сукцесорима јер није било сагласности свих, а једино око чега је постигнут консензус јесте да пробамо заједнички да их продамо, а новац поделимо, објаснио је он.

Велики комплекси у Адис Абеби, Њу Делхију, Москви и Бразилији такође нису подељени јер није било сагласности, међутим, како је рекао, претпоставка је да објекат у Бразилији може физички да се подели, што ће вероватно и бити договорено на предстојећем састанку.

Он је, када је реч о објекту у Адис Абеби, прецизирао да је проблем у непостојању документације која би потврдила наше власништво над тим објектом, будући да су се својевремено Јосип Броз Тито и Хајле Селасије договорили да размене објекте, а договор, иако је неспорно постојао, није преточен у документа на основу којих би Србија код власти у Етиопији могла да се упише као власник.

Према његовим речима, и представништво у Москви је проблематично јер се у основном међудржавном споразуму између СССР и ФНРЈ из 1958. године наводи да две државе једна другој дају земљиште на коришћење да на њима изграде објекте, а сличан проблем постоји и са објектом у Њу Делхију.

На састанку ће, како је напоменуо, бити речи и о имовини за коју ми захтевамо да се брише из Споразума о сукцесији, јер те имовине или нема или нисмо њени власници или статус који је записан не одговара чињеничном стању.

Одаловић је објаснио да је такав случај са објектима у Копенхагену и Варшави, чије власти траже од нас да регулишемо будући начин коришћења тих објеката, имајући у виду да су то објекти које користимо по неким уговорима о закупу.

Он је оценио да је добро да се одржи континуитет састанака, јер Србија има озбиљан интерес да ово питање реши, с обзиром на то да је највећи део имовине која није подељена, имовина коју користи Србија – или је чува и одржава или је понегде и користи, док са друге стране, имајући у виду дотрајалост поједних објеката и потребу њиховог одржавања, не можемо да улажемо средства.

Генерални секретар је подсетио на то да је критеријум за поделу уметничких слика порекло аутора, тако да би свака земља бивше Југославије требало да добије слике аутора са својих простора.

Подела дипломатско-конзуларне имовине регулисана је Анексом Б Споразума о сукцесији, истакао је Одаловић и изразио уверење да ће разговори и о другим анексима бити интензивирани, јер постоје анекси у којима се спомињу протерана лица и избеглице, а које су нашле уточиште овде и чија су имовинска права значајно угрожена.

Питање сукцесије је важно и за укупну нормализацију и стабилизацију стања, закључио је он.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs