П:
О:
Читај ми
Културна баштина на Космету неодвојиви део српског народа
Београд,
27. март 2018.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић оценио је данас да су материјална и нематеријална културна баштина српског народа на Косову и Метохији аутентични и неодвојиви део културног бића српског народа.
Аутор:
tanjug.rs
Вукосављевић је, у обраћању новинарима након округлог стола у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, који је водила културно-просветна заједница, рекао да је на скупу посебно истакнута неопходност очувања и заштите наслеђа чији носилац мора да буде Србија у сарадњи са надлежним међународним културним и другим институцијама.
Према његовим речима, заједница која је изнедрила културно наслеђе мора бити предмет посебне бриге Србије и надлежних међународних фактора.
Такође, оцењено је да је питање Космета питање од прворазредног значаја, које се тиче прошлости, садашњости и будућности српског народа. С тим у вези, сваки приступ решавању овог проблема мора узети у обзир чињеницу да су Косово и Метохија и колевка и јединствени историјски израз како српске државе, тако и културе српског народа, навео је он. Министар је истакао да је са скупа у Палати Србија апеловано на међународну јавност да се јача свест о неопходности заштите културног наслеђа од уништавања путем ратних, политичких, међуверских и других сукоба.
Вукосављевић је такође подвукао да култура и њене разноликости морају бити основ за спајање и разумевање народа, а не за нове сукобе или продубљивање старих.
Писац Милован Витезовић рекао је да ће мир који буде дошао на Космет омогућити да се раде археолошка и друга истраживања на подручју јужне покрајине.
Он је подсетио на бројне споне које вежу два народа који живе на простору Космета, те да су пре пријема ислама отац и брат Скендербега сахрањени у Хиландару и да се њихови гробови часно чувају.
Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев истакао је да је 26. по реду округли сто у оквиру унутрашњег дијалога о Космету протекао у сенци јучерашњег терористичког напада у Косовској Митровици и отмице директора Канцеларије Марка Ђурића.
Козарев је нагласио да су културни посланици данас подсетили на то да ово нису најтежа времена за Србе на Космету и да смо и у тежим условима били кадри да одбранимо државу и народ.
Представник Републике Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић подсетио је на то да је 16 цркава и манастира уништено у мартовском погрому 2004. године и да су на листи Унеска још угрожене четири српске светиње – Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка.
Косово не тежи пријему у Унеско да би заштитили културну баштину, већ да српску баштину прикажу као своју, објаснио је Милашиновић.
Према његовим речима, заједница која је изнедрила културно наслеђе мора бити предмет посебне бриге Србије и надлежних међународних фактора.
Такође, оцењено је да је питање Космета питање од прворазредног значаја, које се тиче прошлости, садашњости и будућности српског народа. С тим у вези, сваки приступ решавању овог проблема мора узети у обзир чињеницу да су Косово и Метохија и колевка и јединствени историјски израз како српске државе, тако и културе српског народа, навео је он. Министар је истакао да је са скупа у Палати Србија апеловано на међународну јавност да се јача свест о неопходности заштите културног наслеђа од уништавања путем ратних, политичких, међуверских и других сукоба.
Вукосављевић је такође подвукао да култура и њене разноликости морају бити основ за спајање и разумевање народа, а не за нове сукобе или продубљивање старих.
Писац Милован Витезовић рекао је да ће мир који буде дошао на Космет омогућити да се раде археолошка и друга истраживања на подручју јужне покрајине.
Он је подсетио на бројне споне које вежу два народа који живе на простору Космета, те да су пре пријема ислама отац и брат Скендербега сахрањени у Хиландару и да се њихови гробови часно чувају.
Заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Козарев истакао је да је 26. по реду округли сто у оквиру унутрашњег дијалога о Космету протекао у сенци јучерашњег терористичког напада у Косовској Митровици и отмице директора Канцеларије Марка Ђурића.
Козарев је нагласио да су културни посланици данас подсетили на то да ово нису најтежа времена за Србе на Космету и да смо и у тежим условима били кадри да одбранимо државу и народ.
Представник Републике Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић подсетио је на то да је 16 цркава и манастира уништено у мартовском погрому 2004. године и да су на листи Унеска још угрожене четири српске светиње – Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија и Богородица Љевишка.
Косово не тежи пријему у Унеско да би заштитили културну баштину, већ да српску баштину прикажу као своју, објаснио је Милашиновић.
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...
-
Београд, 16. април 2024.Приштина свакодневно угрожава егзистенцију српског народа на...
-
Београд, 13. април 2024.На административном прелазу Брњак ухапшен Србин из Звечана
-
Београд, 13. април 2024.За Србе на Kосову и Метохији нема ни права ни правде
-
Београд, 12. април 2024.Циљ Приштине дефинитивно протеривање српског народа са Космета
-
Београд, 11. април 2024.Потези Приштине чине немогућим живот Срба на Космету
-
Београд/Брисел, 4. април 2024.Још нема компромисног решења за проблем динара на Космету
-
Београд, 3. април 2024.Курти додатно подиже тензије посетом северу Космета