П:
О:
Читај ми
Побољшавање квалитета живота грађана кроз евроинтеграције
Нови Сад,
26. јул 2018.
Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић и потпредседник Владе АП Војводине Ђорђе Милићевић отворили су данас конференцију на којој је представљен пројекат "Ревитализација навигационе инфраструктуре канала Бегеј", који је финансиран из Интеррег – ИПА Програма прекограничне сарадње Румунија–Србија.
Аутор:
mei.gov.rs
Укупна вредност пројекта је приближно 14 милиона евра, од чега Европска унија даје више од 12 милиона евра бесповратних средстава, а планирано је да пројекат буде завршен до августа 2021. године.
Јоксимовић је поручила да је данас добар дан за разумевање грађана Србије тога због чега је важан процес евроинтеграција и које су користи од њега, и додала да се не ради само о новцу, који јесте важан, поготово када је бесповратан, као у случају наше земље која је кандидат.
Најважније је, како је нагласила, да ми препознамо наше потребе, посебно на локалном нивоу, наше потенцијале, као и шта је оно што је супстанца нашег будућег одрживог развоја– и регионалног и укупног, а не да стално говоримо о томе како смо недовољно развијени и како је недовољна пажња централне власти према одређеној регији или локалу.
Јоксимовић је указала на то да поред политичких услова, суштину европских интеграција чини пројекат одрживог развоја, и додала да је циљ да Србија у процесу придруживања преузме све што може да помогне одрживом развоју, како би сваки грађанин, у сваком делу Србије осетио конкретан напредак у квалитету живота.
Она је додала да је важно и ново запошљавање, као и стабилна макроекономска ситуација, да би се говорило о бољем животу, и истакла да се квалитет живота мери и доступношћу свега онога што јесу циљеви одрживог развоја, а то значи и доступност добре пијаће воде и санитарне и комуналне инфраструктуре.
У том смислу, овакви пројекти који су финансирани из бесповратних средстава ЕУ на најбољи начин нам шаљу поруку о томе зашто смо у процесу евроинтеграција и како и ми као други који су пре нас ушли у ЕУ можемо и морамо да на добробит грађана искористимо ове могућности, рекла је Јоксимовић.
Такође, она је додала да је то обавеза и да у вези са тим нема компромиса из разлога што локалне самоуправе, које ће у будућности бити носилац највећег дела реформи, морају сада да се вежбају и науче како да користе потенцијале које имамо.
Србија има, како је напоменула, пројекте прекограничне сарадње са Бугарском, Мађарском, Босном и Херцеговином (БиХ), Црном Гором, Македонијом и Хрватском, а ово је други стратешки, од за сада укупно 32 пројекта, у оквиру прекограничне сарадње са Румунијом.
Јоксимовић је додала да са Румунијом у периоду од 2014. до 2020. године постоји 88 милиона евра бесповратно за пројекте у пограничним областима, и истакла да је овај пројекат један од два стратешка који је урађен у прекограничној сарадњи.
Ово је други стратешки пројекат из прекограничне сарадње са овом земљом, а то је ревитализација и оспособљавање Бегеја како би био део потенцијала за одрживи развој овог дела Војводине. Радиће се две преводнице, бициклистичка стаза која ће водити из Србије до Румуније у дужини од 40 километара, дренажа речног корита Бегеја, поручила је Јоксимовић.
Доћи ћемо до тога да Бегеј за четири године буде поново једна пловна река, која ће по еколошко прихватљивим стандардима бити транспортна, дати могућност повезивања људи и развити одрживи екотуризам, указала је она. Милићевић је напоменуо да је један од значајних сегмената рада Владе АП Војводине прекогранична сарадња, и да је у претходне две године покрајинска влада на овај начин обезбедила финансирање 21 пројекта у укупној вредности од 45 милиона евра.
Партнери на пројекту су Администрација речног басена Банат из Румуније, Жупанијски савет Тимиш из Румуније, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу из Србије и Јавно-водопривредно предузеће "Воде Војводине".
Представник Јавно-водопривредног предузећа "Воде Војводине" Зоран Грегоровић рекао је да је од изузетне важности то што ће Бегеј поново постати плован, јер се на тај начин обезбеђује прекогранична сарадња у туризму, транспорту, поправља се инфраструктура и стварају се услови за квалитетнији живот целог тог региона.
Представник Жупанијског савета Тимиш из Румуније Адриан Лупут рекао је да су заједно са осталим партнерима на пројекту желели да ревитализују Бегеј, и додао да се нада да ће на крају 2021. године моћи да се говори о пловидби првог брода из Зрењанина до Темишвара и обратно.
Јоксимовић је поручила да је данас добар дан за разумевање грађана Србије тога због чега је важан процес евроинтеграција и које су користи од њега, и додала да се не ради само о новцу, који јесте важан, поготово када је бесповратан, као у случају наше земље која је кандидат.
Најважније је, како је нагласила, да ми препознамо наше потребе, посебно на локалном нивоу, наше потенцијале, као и шта је оно што је супстанца нашег будућег одрживог развоја– и регионалног и укупног, а не да стално говоримо о томе како смо недовољно развијени и како је недовољна пажња централне власти према одређеној регији или локалу.
Јоксимовић је указала на то да поред политичких услова, суштину европских интеграција чини пројекат одрживог развоја, и додала да је циљ да Србија у процесу придруживања преузме све што може да помогне одрживом развоју, како би сваки грађанин, у сваком делу Србије осетио конкретан напредак у квалитету живота.
Она је додала да је важно и ново запошљавање, као и стабилна макроекономска ситуација, да би се говорило о бољем животу, и истакла да се квалитет живота мери и доступношћу свега онога што јесу циљеви одрживог развоја, а то значи и доступност добре пијаће воде и санитарне и комуналне инфраструктуре.
У том смислу, овакви пројекти који су финансирани из бесповратних средстава ЕУ на најбољи начин нам шаљу поруку о томе зашто смо у процесу евроинтеграција и како и ми као други који су пре нас ушли у ЕУ можемо и морамо да на добробит грађана искористимо ове могућности, рекла је Јоксимовић.
Такође, она је додала да је то обавеза и да у вези са тим нема компромиса из разлога што локалне самоуправе, које ће у будућности бити носилац највећег дела реформи, морају сада да се вежбају и науче како да користе потенцијале које имамо.
Србија има, како је напоменула, пројекте прекограничне сарадње са Бугарском, Мађарском, Босном и Херцеговином (БиХ), Црном Гором, Македонијом и Хрватском, а ово је други стратешки, од за сада укупно 32 пројекта, у оквиру прекограничне сарадње са Румунијом.
Јоксимовић је додала да са Румунијом у периоду од 2014. до 2020. године постоји 88 милиона евра бесповратно за пројекте у пограничним областима, и истакла да је овај пројекат један од два стратешка који је урађен у прекограничној сарадњи.
Ово је други стратешки пројекат из прекограничне сарадње са овом земљом, а то је ревитализација и оспособљавање Бегеја како би био део потенцијала за одрживи развој овог дела Војводине. Радиће се две преводнице, бициклистичка стаза која ће водити из Србије до Румуније у дужини од 40 километара, дренажа речног корита Бегеја, поручила је Јоксимовић.
Доћи ћемо до тога да Бегеј за четири године буде поново једна пловна река, која ће по еколошко прихватљивим стандардима бити транспортна, дати могућност повезивања људи и развити одрживи екотуризам, указала је она. Милићевић је напоменуо да је један од значајних сегмената рада Владе АП Војводине прекогранична сарадња, и да је у претходне две године покрајинска влада на овај начин обезбедила финансирање 21 пројекта у укупној вредности од 45 милиона евра.
Партнери на пројекту су Администрација речног басена Банат из Румуније, Жупанијски савет Тимиш из Румуније, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу из Србије и Јавно-водопривредно предузеће "Воде Војводине".
Представник Јавно-водопривредног предузећа "Воде Војводине" Зоран Грегоровић рекао је да је од изузетне важности то што ће Бегеј поново постати плован, јер се на тај начин обезбеђује прекогранична сарадња у туризму, транспорту, поправља се инфраструктура и стварају се услови за квалитетнији живот целог тог региона.
Представник Жупанијског савета Тимиш из Румуније Адриан Лупут рекао је да су заједно са осталим партнерима на пројекту желели да ревитализују Бегеј, и додао да се нада да ће на крају 2021. године моћи да се говори о пловидби првог брода из Зрењанина до Темишвара и обратно.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији