П:
О:
Читај ми
Припадници верских заједница у Србији користе уставне верске слободе
Београд/Вашингтон,
26. јул 2018.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је данас у Вашингтону да припадници свих цркава и верских заједница у Србији користе уставне верске слободе.
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини обраћање Дачића на II пленарној сесији (тема: Innovative Solutions) министарског састанка о верским слободама (Ministerial to Advance Religious Freedom):
„Поштовани потпредседниче Пенс, Поштовани државни секретаре Помпео, Даме и господо,
Задовољство ми је да данас присуствујем овом високом скупу, који има посебан значај у временима у којима живимо, када верска толеранција и међурелигијски дијалог имају водећу улогу у унапређењу људских права и изградњи хармоничних друштава, а могу пресудно утицати и на животна питања која су некада била искључиви прерогатив политике, како оне на међународном, тако и на државном нивоу, тј. унутар друштава.
Ту мислим на изазове са којима се данас суочавамо, у првом реду у контексту присутне радикализације која у појединим земљама злоупотребљава одређене религијске концепте, изврћући њихову суштину и дајући им смисао који њихови родоначелници никада нису имали на уму, али и у контекст екуменског дијалога унутар хришћанских заједница, као и унутрашњег дијалога у оквиру било које друге верске заједнице. Због тога желим да вам захвалим на овој веома значајној и правовременој иницијативи.
Једно од фундаменталних права сваког човека и тековина цивилизације јесте право на исповест религије и задовољење својих духовних потреба. Република Србија, као секуларна држава која препознаје седам традиционалних верских заједница, али у којој истовремено делује чак 28 верских заједница на основу Закона о црквама и верским заједницама (усвојеног 2006. године), који им гарантује сва права и пуну верску и канонску једнакост, нарочито је посвећена омогућавању задовољења овог људског права у свим доменима живота.
Она то чини кроз пуно поштовање слова закона, али и свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући право на вероисповест једним од кључних људских права. Поред чињенице да је ово право омогућено свим становницима Србије поменутим законом, низ других закона и подзаконских аката регулишу права верника и верских заједница у различитим областима, попут вршења верских обреда у оружаним снагама, верског образовања у основним и средњим школама, пореских и других фискалних ослобођења и друго.
Што се тиче гарантованог права на вероисповест, моја земља је чланица осам основних међународних уговора Уједињених нација у области заштите људских права. У том смислу, Србија припрема и редовно подноси периодичне извештаје механизмима УН за људска права.
Систематичност у праћењу препорука УН у области људских права уведена је кроз рад Савета на нивоу Владе. Овај механизам, који је Србија развила као једина држава у региону и једна од ретких држава у свету, добио је похвале и од Савета за људска права УН приликом Универзалног периодичног прегледа који је моја држава прошла у јануару ове године.
Он, пре свега, подразумева инклузиван и транспарентан приступ у праћењу и решавању свих питања од значаја за промоцију људских права, кроз повезивање и заједничко деловање представника ресорних државних органа задужених за реализацију препорука, организација цивилног друштва и независних државних тела. У ту сврху сачињен је јединствени план испуњења препорука, који у овом тренутку садржи 388 препорука уговорних тела УН и Савета за људска права.
Поред прегледа препорука, он садржи и преглед предузетих активности у вези са испуњењем поменутих препорука, преглед одговорних институција, као и рокова за реализацију, али и примедбе организација цивилног друштва и других релевантних актера. Како би План могао у потпуности да одсликава утицај политика и закона на националном и локалном нивоу, Савет Владе тренутно ради на конципирању индикатора испуњености препорука УН, као и на повезивању процеса извештавања телима УН са Циљевима одрживог развоја из Агенде УН 2030.
Илустрације ради, желим да вас информишем о томе да се од 175 прихваћених препорука (од укупно 190 добијених) у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа, њих девет односи на толеранцију према вероисповести. Оне се, између осталог, тичу јачања напора у промоцији толеранције прама особама које припадају етничким, националним, расним, верским и другим мањинама, унапређења услова за припаднике националних мањина у циљу очувања и развоја њиховог приступа верским обредима, предузимања додатних мера и развијања стратегија у циљу сузбијања ксенофобије, говора мржње и дискриминације по основу расе, националности, етничке припадности, религије и друго.
„Поштовани потпредседниче Пенс, Поштовани државни секретаре Помпео, Даме и господо,
Задовољство ми је да данас присуствујем овом високом скупу, који има посебан значај у временима у којима живимо, када верска толеранција и међурелигијски дијалог имају водећу улогу у унапређењу људских права и изградњи хармоничних друштава, а могу пресудно утицати и на животна питања која су некада била искључиви прерогатив политике, како оне на међународном, тако и на државном нивоу, тј. унутар друштава.
Ту мислим на изазове са којима се данас суочавамо, у првом реду у контексту присутне радикализације која у појединим земљама злоупотребљава одређене религијске концепте, изврћући њихову суштину и дајући им смисао који њихови родоначелници никада нису имали на уму, али и у контекст екуменског дијалога унутар хришћанских заједница, као и унутрашњег дијалога у оквиру било које друге верске заједнице. Због тога желим да вам захвалим на овој веома значајној и правовременој иницијативи.
Једно од фундаменталних права сваког човека и тековина цивилизације јесте право на исповест религије и задовољење својих духовних потреба. Република Србија, као секуларна држава која препознаје седам традиционалних верских заједница, али у којој истовремено делује чак 28 верских заједница на основу Закона о црквама и верским заједницама (усвојеног 2006. године), који им гарантује сва права и пуну верску и канонску једнакост, нарочито је посвећена омогућавању задовољења овог људског права у свим доменима живота.
Она то чини кроз пуно поштовање слова закона, али и свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући право на вероисповест једним од кључних људских права. Поред чињенице да је ово право омогућено свим становницима Србије поменутим законом, низ других закона и подзаконских аката регулишу права верника и верских заједница у различитим областима, попут вршења верских обреда у оружаним снагама, верског образовања у основним и средњим школама, пореских и других фискалних ослобођења и друго.
Што се тиче гарантованог права на вероисповест, моја земља је чланица осам основних међународних уговора Уједињених нација у области заштите људских права. У том смислу, Србија припрема и редовно подноси периодичне извештаје механизмима УН за људска права.
Систематичност у праћењу препорука УН у области људских права уведена је кроз рад Савета на нивоу Владе. Овај механизам, који је Србија развила као једина држава у региону и једна од ретких држава у свету, добио је похвале и од Савета за људска права УН приликом Универзалног периодичног прегледа који је моја држава прошла у јануару ове године.
Он, пре свега, подразумева инклузиван и транспарентан приступ у праћењу и решавању свих питања од значаја за промоцију људских права, кроз повезивање и заједничко деловање представника ресорних државних органа задужених за реализацију препорука, организација цивилног друштва и независних државних тела. У ту сврху сачињен је јединствени план испуњења препорука, који у овом тренутку садржи 388 препорука уговорних тела УН и Савета за људска права.
Поред прегледа препорука, он садржи и преглед предузетих активности у вези са испуњењем поменутих препорука, преглед одговорних институција, као и рокова за реализацију, али и примедбе организација цивилног друштва и других релевантних актера. Како би План могао у потпуности да одсликава утицај политика и закона на националном и локалном нивоу, Савет Владе тренутно ради на конципирању индикатора испуњености препорука УН, као и на повезивању процеса извештавања телима УН са Циљевима одрживог развоја из Агенде УН 2030.
Илустрације ради, желим да вас информишем о томе да се од 175 прихваћених препорука (од укупно 190 добијених) у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа, њих девет односи на толеранцију према вероисповести. Оне се, између осталог, тичу јачања напора у промоцији толеранције прама особама које припадају етничким, националним, расним, верским и другим мањинама, унапређења услова за припаднике националних мањина у циљу очувања и развоја њиховог приступа верским обредима, предузимања додатних мера и развијања стратегија у циљу сузбијања ксенофобије, говора мржње и дискриминације по основу расе, националности, етничке припадности, религије и друго.
Аутор:
Танјуг
Поред наведеног, сматрам значајним да вас упознам и са тим да моја земља активно ради на испуњењу препорука које јој је Комитет за људска права УН упутио приликом разматрања Трећег извештаја Републике Србије о примени Пакта о грађанским и политичким правима у марту 2017, где посебно истичем ону у којој се експлицитно наводи да држава потписница треба да гарантује у пракси принцип једнаког третмана религије у складу са захтевима из члана 18 Пакта.
Она у том светлу активно сарађује и са Саветом Европе, где је у трећем циклусу мониторинга спровођења Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Србија добила две препоруке у складу са чланом 8, којим се стране уговорнице обавезују да признају право сваком припаднику националне мањине да изражава своју религију или веру и да установљава верске институције, организације и удружења.
Дакле, у складу са наведеним напорима, припадници свих цркава и верских заједница у Републици Србији користе уставне верске слободе и ми немамо ниједну информацију, нити пријаву, да има било каквих оспоравања или кршења верских слобода. Ова права се односе како на индивидуално и колективно испољавање вере унутар самих цркава и верских заједница, тако и у односима са другим црквама и верским заједницама и државним органима. Наша перспектива будућих односа међу црквама и верским заједницама јесте таква да можемо са сигурношћу тврдити да ће се и у будућем периоду, кроз међуверски дијалог који се води на свим нивоима у Србији и бригу државе о остваривању људских права у складу са највишим светским стандардима, ова права остваривати без негативних појава.
Нажалост, таква ситуација није присутна и у нашој јужној покрајини, Косову и Метохији, која је почев од 1999. године под мандатом Уједињених нација. Овде су нажалост, деловањем привремених органа локалне самоуправе, припадници српског народа, њихова црква и њихово културно-историјско наслеђе под ударом већинског становништва и њихове шовинистичке идеологије већ готово две деценије.
Подсетићу на то да су од јуна 1999. године подједнако на удару сви елементи присуства српске заједнице и историје – људи живи и мртви (рушење гробаља), културна баштина, цркве и манастири, уз уништавање и друге видове девастације верских, културних, историјских трагова словенства и православља, укључујући вербалне и физичке нападе, па и убиства свештеника Српске православне цркве.
Од четири изузетна верска објекта која се налазе на листи светске баштине Унеска – Пећка патријаршија, манастир Високи Дечани, манастир Грачаница и Богородица Љевишка, опстала су само три објекта, јер су била под пуном физичком заштитом НАТО снага, тј. КФОР-а. Још је трагичније стање права на вероисповест српског становништва, где оно директно зависи од средине у којој се верски објекат налази.
Тако је право и слобода на верске обреде попут крштења, венчања, причешћа, сахране или помена – и уопште када је реч о молитви православних верника, обезбеђено само у црквама и манастирима који се налазе у срединама са већинским или претежно српским становништвом. Ова трагична ситуација има, нажалост, поред етничких, и своје системске узроке. Мора се схватити да објекти Српске православне цркве на Косову и Метохији нису музеји, нити споменици – они су део концепта живе цркве, која је увек доступна и на услузи верницима, храмом, свештенством и монаштвом. Исто тако, посете расељеног српског становништва својим црквама и манастирима не смеју се сматрати ходочашћем. То нису посете странаца, већ доласци верника да се помоле, запале свеће и обиђу гробове својих предака и ближњих.
Зато је за унапређење верских слобода у покрајини потребно променити приступ и одустати од негирања, минимизирања и релативизовања континуиране нетолеранције већинске заједнице и њених институција, што треба да прате систематски напори за подизање свести о праву других да слободно и неометано исповедају своју веру.
Хвала вам на пажњи!“, навео је Дачић.
Она у том светлу активно сарађује и са Саветом Европе, где је у трећем циклусу мониторинга спровођења Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Србија добила две препоруке у складу са чланом 8, којим се стране уговорнице обавезују да признају право сваком припаднику националне мањине да изражава своју религију или веру и да установљава верске институције, организације и удружења.
Дакле, у складу са наведеним напорима, припадници свих цркава и верских заједница у Републици Србији користе уставне верске слободе и ми немамо ниједну информацију, нити пријаву, да има било каквих оспоравања или кршења верских слобода. Ова права се односе како на индивидуално и колективно испољавање вере унутар самих цркава и верских заједница, тако и у односима са другим црквама и верским заједницама и државним органима. Наша перспектива будућих односа међу црквама и верским заједницама јесте таква да можемо са сигурношћу тврдити да ће се и у будућем периоду, кроз међуверски дијалог који се води на свим нивоима у Србији и бригу државе о остваривању људских права у складу са највишим светским стандардима, ова права остваривати без негативних појава.
Нажалост, таква ситуација није присутна и у нашој јужној покрајини, Косову и Метохији, која је почев од 1999. године под мандатом Уједињених нација. Овде су нажалост, деловањем привремених органа локалне самоуправе, припадници српског народа, њихова црква и њихово културно-историјско наслеђе под ударом већинског становништва и њихове шовинистичке идеологије већ готово две деценије.
Подсетићу на то да су од јуна 1999. године подједнако на удару сви елементи присуства српске заједнице и историје – људи живи и мртви (рушење гробаља), културна баштина, цркве и манастири, уз уништавање и друге видове девастације верских, културних, историјских трагова словенства и православља, укључујући вербалне и физичке нападе, па и убиства свештеника Српске православне цркве.
Од четири изузетна верска објекта која се налазе на листи светске баштине Унеска – Пећка патријаршија, манастир Високи Дечани, манастир Грачаница и Богородица Љевишка, опстала су само три објекта, јер су била под пуном физичком заштитом НАТО снага, тј. КФОР-а. Још је трагичније стање права на вероисповест српског становништва, где оно директно зависи од средине у којој се верски објекат налази.
Тако је право и слобода на верске обреде попут крштења, венчања, причешћа, сахране или помена – и уопште када је реч о молитви православних верника, обезбеђено само у црквама и манастирима који се налазе у срединама са већинским или претежно српским становништвом. Ова трагична ситуација има, нажалост, поред етничких, и своје системске узроке. Мора се схватити да објекти Српске православне цркве на Косову и Метохији нису музеји, нити споменици – они су део концепта живе цркве, која је увек доступна и на услузи верницима, храмом, свештенством и монаштвом. Исто тако, посете расељеног српског становништва својим црквама и манастирима не смеју се сматрати ходочашћем. То нису посете странаца, већ доласци верника да се помоле, запале свеће и обиђу гробове својих предака и ближњих.
Зато је за унапређење верских слобода у покрајини потребно променити приступ и одустати од негирања, минимизирања и релативизовања континуиране нетолеранције већинске заједнице и њених институција, што треба да прате систематски напори за подизање свести о праву других да слободно и неометано исповедају своју веру.
Хвала вам на пажњи!“, навео је Дачић.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...