П:
О:
Читај ми
Самарџић разговарао са новинарима водећих шпанских медија
Београд,
23. април 2008.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић разговарао је данас са представницима 15 водећих шпанских штампаних и електронских медија, који бораве у Београду у организацији амбасада Србије и Шпаније, као и делегације Европске комисије у Мадриду и Београду.
Уредници и новинари најутицајнијих шпанских медија, као што су Ел мундо, Ел паис, Тиемпо, Теле Мадрид, АБЦ, Европа прес и други, изразили су у разговору са Самарџићем велико интересовање и пуно разумевање ситуације у којој се налази Србија након једностраног и нелегалног проглашења независности Косова.
Министар за Косово и Метохију је нагласио да је за садашњу позицију Србије веома важно да Шпанија истраје у одбијању да призна самопрокламовану независност јужне српске покрајине, и исказао захвалност на принципијелном држању Шпаније.
Он је указао шпанским новинарима на погоршање ситуације у покрајини до којег је дошло после самопроглашења независности и након што су поједине земље, под притиском САД и неких чланица ЕУ, признале једнострано проглашену независност Космета.
Самарџић је поновио став да Београд не признаје Мисију ЕУ на Космету (Еулекс) јер је она упућена без сагласности Србије и одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Према његовим речима, мисија ЕУ је послата на основу нелегалних докумената као што су Ахтисаријев план који никада није одобрен у СБ УН и такозвана заједничка акција (цоммон ацтион), те због тога Мисија ЕУ представља не само правни, већ и политички проблем у односима Србије и Европске уније.
Он је указао на то да је расцеп у Влади настао након директног мешања ЕУ у унутрашње ствари Србије, након што је Косово, као "врућ кромпир" САД, Европска унија прихватила као свој проблем и сада покушава да га реши на потпуно неевропски начин, не путем постизања компромиса већ наметањем решења једној страни – у овом случају Србији.
Самарџић је навео да смо Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) почели да преговарамо као цела земља, а да је до сада две трећине чланица ЕУ признало самопрокламовану независност покрајине.
Управо зато, ЕУ мора да се потпуно јасно и недвосмислено изјасни у вези са својим ставом према ономе што се догодило са Косметом, поновио је министар и додао да је Београд и даље привржен проналажењу компромисног решења будућег статуса Косова и Метохије, нудећи косметским Албанцима широку и суштинску аутономију, каква не постоји у свету.
На питање какав је одговор Србије на де факто независност Косова, Самарџић је рекао да то није правни одговор који Београд признаје, указавши на то да постоје и друге де факто ситуације, попут де факто институција у областима у којима живе Срби, а које контролише Београд.
Али Србија не прихвата де факто ситуације и захтева да се наставе преговори до постизања компромисног и дугорочно одрживог решења, додао је министар.
На питање да ли се Београд прибојава да би организовање и спровођење избора на Космету могло бити схваћено као провокација, Самарџић је одговорио да се мора имати у виду контекст – да Београд не признаје једнострану независност Косова и да сада организује изборе на својој територији, те да је специјални представник генералног секретара УН Јоаким Рикер незаконито и кршећи важећу Резолуцију 1244 СБ УН предао овлашћења за спровођење избора на привремене органе власти у Приштини.
Он је нагласио да то није била намера Београда, али да је сада контекст такав, а избори су посао који се мора обавити, јер су српским срединама потребни демократски изабрани представници.
Говорећи о томе какав ће бити статус локалних српских власти након избора на Космету, министар је објаснио да ће оне, до постизања додатног политичког споразума са УНМИК-ом, представљати де факто део власти Србије на терену и да ће својим функционисањем омогућити да Срби остану на својој земљи и да безбедно живе као грађани Србије.
Самарџић је одбацио идеју о подели Космета, нагласивши да Београд никада није предлагао ништа слично, и упозорио на то да је та идеја врло осетљива за регион у којем је Србија централна земља, те је могућа ланчана реакција коју би било тешко контролисати.
Министар за Косово и Метохију је на крају разговора још једном указао на значај принципијелног става Шпаније и изразио захвалност представницима шпанских медијских кућа на подршци и разумевању.
Министар за Косово и Метохију је нагласио да је за садашњу позицију Србије веома важно да Шпанија истраје у одбијању да призна самопрокламовану независност јужне српске покрајине, и исказао захвалност на принципијелном држању Шпаније.
Он је указао шпанским новинарима на погоршање ситуације у покрајини до којег је дошло после самопроглашења независности и након што су поједине земље, под притиском САД и неких чланица ЕУ, признале једнострано проглашену независност Космета.
Самарџић је поновио став да Београд не признаје Мисију ЕУ на Космету (Еулекс) јер је она упућена без сагласности Србије и одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Према његовим речима, мисија ЕУ је послата на основу нелегалних докумената као што су Ахтисаријев план који никада није одобрен у СБ УН и такозвана заједничка акција (цоммон ацтион), те због тога Мисија ЕУ представља не само правни, већ и политички проблем у односима Србије и Европске уније.
Он је указао на то да је расцеп у Влади настао након директног мешања ЕУ у унутрашње ствари Србије, након што је Косово, као "врућ кромпир" САД, Европска унија прихватила као свој проблем и сада покушава да га реши на потпуно неевропски начин, не путем постизања компромиса већ наметањем решења једној страни – у овом случају Србији.
Самарџић је навео да смо Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) почели да преговарамо као цела земља, а да је до сада две трећине чланица ЕУ признало самопрокламовану независност покрајине.
Управо зато, ЕУ мора да се потпуно јасно и недвосмислено изјасни у вези са својим ставом према ономе што се догодило са Косметом, поновио је министар и додао да је Београд и даље привржен проналажењу компромисног решења будућег статуса Косова и Метохије, нудећи косметским Албанцима широку и суштинску аутономију, каква не постоји у свету.
На питање какав је одговор Србије на де факто независност Косова, Самарџић је рекао да то није правни одговор који Београд признаје, указавши на то да постоје и друге де факто ситуације, попут де факто институција у областима у којима живе Срби, а које контролише Београд.
Али Србија не прихвата де факто ситуације и захтева да се наставе преговори до постизања компромисног и дугорочно одрживог решења, додао је министар.
На питање да ли се Београд прибојава да би организовање и спровођење избора на Космету могло бити схваћено као провокација, Самарџић је одговорио да се мора имати у виду контекст – да Београд не признаје једнострану независност Косова и да сада организује изборе на својој територији, те да је специјални представник генералног секретара УН Јоаким Рикер незаконито и кршећи важећу Резолуцију 1244 СБ УН предао овлашћења за спровођење избора на привремене органе власти у Приштини.
Он је нагласио да то није била намера Београда, али да је сада контекст такав, а избори су посао који се мора обавити, јер су српским срединама потребни демократски изабрани представници.
Говорећи о томе какав ће бити статус локалних српских власти након избора на Космету, министар је објаснио да ће оне, до постизања додатног политичког споразума са УНМИК-ом, представљати де факто део власти Србије на терену и да ће својим функционисањем омогућити да Срби остану на својој земљи и да безбедно живе као грађани Србије.
Самарџић је одбацио идеју о подели Космета, нагласивши да Београд никада није предлагао ништа слично, и упозорио на то да је та идеја врло осетљива за регион у којем је Србија централна земља, те је могућа ланчана реакција коју би било тешко контролисати.
Министар за Косово и Метохију је на крају разговора још једном указао на значај принципијелног става Шпаније и изразио захвалност представницима шпанских медијских кућа на подршци и разумевању.
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...
-
Београд, 17. април 2024.Срби на Космету подвргнути системском и систематском насиљу
-
Београд, 16. април 2024.Циљ Приштине стварање немогућих услова живота за Србе у...