П:
О:
Читај ми
Повратак интерно расељених особа на Космет један од највећих проблема
Београд,
23. септембар 2008.
Државни секретар Министарства за Косово и Метохију Владе Републике Србије Оливер Ивановић изјавио је данас да је повратак интерно расељених особа на Космет један од највећих проблема и да то питање не треба политизовати већ се треба фокусирати на економске проблеме.
Ивановић је, обраћајући се учесницима састанка Радне групе за интерно расељена лица у Центру "Сава", указао на то да више од 20.000 Срба који живе у покрајини прима привремену социјалну помоћ и да је то велика сума новца, који би требало усмерити на економске пројекте којима ће ти људи бити обухваћени.
Он је навео да је једнострано проглашена независност Косова и Метохије велики проблем и да долази и до опструкције процеса повратка расељених, и истакао да ће се Србија посветити помоћи и асистирати свакоме ко хоће да се врати у покрајину.
Државни секретар је додао да ће, у намери да се врате на Космет, једнако бити подржани и појединци и групе интерно расељених.
Говорећи о учинку међународних организација ангажованих на повратку расељених, он је оценио да постоји напредак, али да је потребно учинити више и да новац није правилно распоређен, што демотивише међународне донаторе.
Ивановић је навео да се мора размишљати о интеграцији оних који не желе да се врате у своје домове на Косову и Метохији и оценио да њима треба да буде омогућено да остваре живот у оним деловима Србије где сада живе.
Сигуран сам да ћемо на том пољу имати сарадњу са Министарством рада и социјалне политике и Министарством за државну управу и локалну самоуправу јер тим људима треба пружити достојну шансу да се интегришу, додао је Ивановић.
Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ленард Коцалајнен нагласио је да ће канцеларије те организације у Београду и Приштини радити на политичкој подршци повратку, као и на олакшавању процедуре повратка.
Коцалајнен је указао на то да ће оне радити и на враћању имовине расељених, ревитализацији подршке донатора и појачати координацију свих актера који се баве повратком.
Према његовим речима, одговорност УНХЦР-а заснива се на Резолуцији 1244 СБ УН и она и даље важи, при чему је урађен план активности како би се идентификовали појединци и групе који су спремни да се врате у покрајину у 2009. години.
Знамо да има интерно расељених који желе да се врате и наша је обавеза да им помогнемо да се врате сада, а не касније, рецимо за 10 година јер ће тада бити касно, истакао је Коцалајнен.
Шеф канцеларије УНХЦР-а у Приштини Херман Штурволд рекао је да је важно да се не ради у изолацији, указујући на потребу координације активности свих који раде на повратку расељених.
Он је оценио да УНХЦР може бити једна врста моста између одлучујућих фактора у Београду и Приштини.
Он је навео да је једнострано проглашена независност Косова и Метохије велики проблем и да долази и до опструкције процеса повратка расељених, и истакао да ће се Србија посветити помоћи и асистирати свакоме ко хоће да се врати у покрајину.
Државни секретар је додао да ће, у намери да се врате на Космет, једнако бити подржани и појединци и групе интерно расељених.
Говорећи о учинку међународних организација ангажованих на повратку расељених, он је оценио да постоји напредак, али да је потребно учинити више и да новац није правилно распоређен, што демотивише међународне донаторе.
Ивановић је навео да се мора размишљати о интеграцији оних који не желе да се врате у своје домове на Косову и Метохији и оценио да њима треба да буде омогућено да остваре живот у оним деловима Србије где сада живе.
Сигуран сам да ћемо на том пољу имати сарадњу са Министарством рада и социјалне политике и Министарством за државну управу и локалну самоуправу јер тим људима треба пружити достојну шансу да се интегришу, додао је Ивановић.
Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији Ленард Коцалајнен нагласио је да ће канцеларије те организације у Београду и Приштини радити на политичкој подршци повратку, као и на олакшавању процедуре повратка.
Коцалајнен је указао на то да ће оне радити и на враћању имовине расељених, ревитализацији подршке донатора и појачати координацију свих актера који се баве повратком.
Према његовим речима, одговорност УНХЦР-а заснива се на Резолуцији 1244 СБ УН и она и даље важи, при чему је урађен план активности како би се идентификовали појединци и групе који су спремни да се врате у покрајину у 2009. години.
Знамо да има интерно расељених који желе да се врате и наша је обавеза да им помогнемо да се врате сада, а не касније, рецимо за 10 година јер ће тада бити касно, истакао је Коцалајнен.
Шеф канцеларије УНХЦР-а у Приштини Херман Штурволд рекао је да је важно да се не ради у изолацији, указујући на потребу координације активности свих који раде на повратку расељених.
Он је оценио да УНХЦР може бити једна врста моста између одлучујућих фактора у Београду и Приштини.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...